Instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija.
je pomoć koja se daje iz budžeta Republike i budžeta lokalne vlasti, kojom se stimuliše rad određenih preduzeća ili proizvodnja određenih proizvoda principom selektivnosti, a koja se uređuje posebnim zakonom.
Pravno lice ili preduzetnik koji je zaključio ugovor o kreditu i obavezao se da ga otplaćuje prema inostranstvu.
Istovremeno plaćanje i isporuka hartija od vrednosti osnovni je princip u saldiranju transakcija sa hartijama od vrednosti, koji poštuje i Centralni registar hartija od vrednosti.
Primenom ovog principa, nikada se ne može desiti da kupac hartije od vrednosti plati, a da ih na svom računu ne dobije.
Savremeni, elektronski način vođenja računa u obavljanju platnog prometa.
Sistem je na raspolaganju u bilo koje vreme i sa bilo kog PC računara koji ima pristup Internetu uz korišćenje čitača kartica i Smart kartice. Korisnici e-Bankinga imaju uvid u stanje na računu i u dnevni promet, mogu preuzimati izvode i kreirati naloge za prenos novčanih sredstava. Sistem je potpuno zaštićen od zloupotrebe tehnologijama bezbednosti koje se koriste u savremenom elektronskom svetu. S druge strane, tarifa za naloge koji se dostavljaju elektronskim putem je znatno niža od one za naloge koji se predaju na šalteru banke.
Dekurzivna kamatna stopa koja se obračunava na godišnjem nivou primenom složenog kamatnog računa - obračun komfornom metodom, kojim se diskontovana novčana primanja izjednačavaju sa diskontovanim novčanim izdacima primljenih depozita, odnosno odobrenih kredita.
Prostije rečeno, kamata Narodne banke Srbije po kojoj se odredjuju kamate morecijalnih banaka. Ona je neka vrsta dirigentske palice na tržitu.
Pokazuje učešće operativnih troškova u ukupnim rashodima.
Monetarna politika centralne banke orijentisana na davanje olakšica za funkcionisanje bankarskog sistema, odnosno tržišta novca, koja time doprinosi oživljavanju ekonomskih aktivnosti u zemlji.
Obično podrazumeva smanjenje referentne kamatne stope.
Način prenosa naloga za plaćanje i drugih podataka u transakciji plaćanja - telekomunikacijski ili fizičkom isporukom traka, disketa i sličnih nosilaca podataka.
Izdavanje kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti odlukom emitenta, u kojoj se propisuju najvažniji elementi hartija.
Puštanje novca u opticaj.
Poslovi izdavanja novca i hartija od vrednosti.
Pravna lica koja su, prema važećim zakonskim propisima, ovlašćena da emituju hartije od vrednosti, a čijom prodajom prikupljaju nedostajuća novčana sredstva.
Mehanizam deviznih kurseva Evropskog monetarnog sistema (EMS) uveden 1979. godine, čiji je cilj bio usklađivanje vrednosti valuta uoči stvaranja jedinstvenog valutnog tržišta. Njegovo važenje prestalo je uvođenjem ERM II u trećoj fazi izgradnje EMU.
Mehanizam deviznih kurseva koji valute država koje ne učestvuju u EMU povezuje preko zajednički usvojene osnovne kursne stope i fluktuacionih margina.
Razlika između eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se menica iskupljuje) i njene nominalne vrednosti.
Stopa po kojoj se obavlja eskontovanje menica.
Najniža kamatna stopa po kojoj emisiona banka daje kredite drugim bankama, ili po kojoj od tih banaka prima u eskont menice i državne hartije od vrednosti.
Kratkoročni kredit koji banka svom klijentu odobrava kao vid pribavljanja likvidnih sredstava otkupom menica pre njihovog roka dospeća.
Iznos eskontnog kredita zavisi od slobodnih sredstava koje banka može da plasira za tu svrhu, a što pak zavisi od monetarne politike centralne banke.
Referentna kamatna stopa na pozajmice u evrima među prvoklasnim bankama.
Dana 1. januara 1999. EURIBOR je zamenio nacionalne referentne kamatne stope za pojedine zemlje (FIBOR, PIBOR). Ova kamata se obračunava dnevno na međubankarske depozite sa rokom od nedelju dana, jedan mesec i do 12 meseci.
Klirinška organizacija u međunarodnoj trgovini hartijama od vrednosti sa sedištem u Bazelu.
Zajednička valuta 12 zemalja članica evropske ekonomske i monetarne unije (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija i Grčka), uvedena 1. januara 1999. godine.
Središnja institucija Evrosistema i Evropskog sistema centralnih banaka; osnovana je 1. juna 1998. godine sa sedištem u Frankfurtu na Majni.
Od 1. januara 1999. godine ECB je odgovorna za vođenje monetarne politike u evrozoni.
uključuje Evropsku centralnu banku (ECB) i centralne banke zemlja članica Evropske unije, bez obzira na to da li su usvojile evro.
Obuhvata ECB i centralne banke zemalja koje su prihvatile evro.
Koegzistencija Evrosistema sa Evropskim sistemom centralnih banaka predviđena je sve dok su pojedine članice Evropske unije izvan evrozone.
Evrozona (evrooblast ili evroland) obuhvata 12 zemalja Evropske unije koje su uvele evro kao nacionalnu monetu: Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija. Evropska centralna banka je odgovorna za vođenje monetarne politike unutar evrozone.
Sistem američkih centralnih banaka.
Sastanak Međubankarskog deviznog tržišta (MDT) koji organizuju ovlašćene banke i Narodna banka Srbije u skladu s Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta.
Sastanak MDT-a održava se svakog radnog dana u 11.30 časova u obliku fiksing sastanka u elektronskoj formi.
Kamatna stopa koja se propisuje odlukom.
Valutna cena koju centralna banka veže za određenu vrednost tokom određenog vremena.
Odnosno, zakucavanje kursa nacionalen valute na određenom nivou.
je pravno lice koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije (afilijacija) i koje delatnost obavlja na teritoriji Republike Srbije pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije.
