Predstavlja odnos između kapitala i rizične aktive banke.
Odluka o adekvatnosti kapitala propisuje obavezu banke da svoje poslovanje obavlja tako da njena rizična aktiva (zbir aktive ponderisane kreditnim rizikom uvećan za ukupnu otvorenu deviznu poziciju) bude pokrivena kapitalom u iznosu od najmanje 12%.
Poslovanje agencija zasniva se na oceni i klasifikaciji, tj. rangiranju relativnog i apsolutnog boniteta obveznica i njihovih emitenata.
Rangiraju se i banake, privredne grane u zemlji, ali i same zemlje. Najveći korisnici tih informacija su investicione banke i investicioni fondovi (osiguravajuća društva, penzioni fondovi) koji na osnovu njih daju savete svojim klijentima. Vodeće agencije za rangiranje su Standard&Poor, Moody's Investors itd.
Vlasničke korporativne hartije od vrednosti čijom kupovinom se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva.
Svaka akcija sastoji se iz dva dela: plašta, koji sadrži osnovne podatke o samoj akciji (vrsta, naziv i sedište emitenta, iznos na koji glasi, broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije) i kupona, koji sadrži osnovne podatke o isplati dividende.
Mogu biti obične (redovne) akcije, koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skupštini akcionara i pravo da, u slučaju likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva, raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija, odnosno prioritetne (povlašćene, preferencijalne) akcije, koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obične akcionare.
Akcijski fond se bavi prodajom manjinskog paketa akcija.
Metodi prodaje su: 1) preko berzanskih posrednika na berzi (najzastupljeniji metod), 2) javnom ponudom (paket akcija prodaje investiciona banka) i 3) putem tendera. Akcijski fond je dužan da akcije koje su mu prenete proda najkasnije u roku od šest godina od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija.
Sa aspekta Narodne banke Srbije - stope po kojima ona plasira sredstva. Sa aspekta banaka - stope po kojima banke plasiraju svoja sredstva.
Profesionalno lice koje poseduje veštine iz oblasti ekonomije, matematike, statistike i koje je obučeno za ocenu finansijskih posledica nepredviđenih događaja, procenu rizika, utvrđivanje adekvatnosti rezervi i ocenu solventnosti.
A solventan je onaj privredni subjekat koji je u stanju da dospele obaveze plaća na vreme.
Broj investicionih jedinica člana dobrovoljnog penzijskog fonda pomnožen vrednošću investicionih jedinica na određeni dan, što pokazuje iznos koji pojedini član ima u okviru određenog fonda.
Alokacija troškova nabavke materijalne imovine na rashode u razdobljima u kojima se ostvaruju usluge od imovine.
Amortizacija je postupno umanjivanje vrednosti imovine preduzeća, a obračunava se godišnje prema zakonom predviđenim postupkom. Jednostavnije rečeno, amortizacija je posetpeno umanjivanje vrednosti preduzeća ili neke nekretnine.
Međunarodno udruženje agencija za dodelu ISIN brojeva, čiji je član Centralni registar hartija od vrednosti
je redovna, najčešće polugodišnja ili godišnja, isplata novčanog iznosa (kvote) sastavljenog od dela glavnice i dela kamate, koji dužnik mora da plati na ime postepene otplate kredita. Jednostavnije rečeno, rata za otplatu kredita.
Definisani proces kojim izdavalac kartice odobrava transakciju.
je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom o bankama.
je grupa društava koju čine isključivo lica u finansijskom sektoru i u kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog društva.
je regulisana, zakonski ustanovljena instanca, odnosno organ vlasti koji obavlja kontrolu i nadzor nad poslovanjem banaka i drugih finansijskih organizacija.
Deo dana u kome je banka otvorena za prijem, obradu i prenos naloga za plaćanje i drugih obaveštenja koja se odnose na transakcije plaćanja.
je najviše matično društvo u bankarskoj grupi koje nije banka. Ako se najviše matično društvo ne može pouzdano utvrditi, utvrđuje ga Narodna banka Srbije.
Udruženje većeg broja banaka koje angažovanjem finansijskog kapitala realizuje pojedinačne ili redovne kreditne poslove.
Bankarski sistem Srbije čine centralna banka(Narodna banka Srbije) i poslovne banke. Banke u Srbiji su opšteg i univerzalnog tipa.
Jedinstvena, elektronska baza podataka koja se vodi u Narodnoj banci Srbije i sadrži podatke iz propisanih obrazaca i drugih dokumenata finansijskih izveštaja.
Dostavljaju ih pravna lica i preduzetnici u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji; podaci iz baze finansijskih izveštaja daju se na zahtev svim zainteresovanim korisnicima putem Interneta.
Bazelski komitet za kontrolu banaka osnovali su 1974. godine guverneri centralnih banka zemalja grupe G10. Komitet nema nadnacionalni autoritet kontrole i njegovi zaključci nemaju pravnu snagu.
On formuliše osnovne standarde kontrole i daje preporuke na osnovu najbolje prakse, u očekivanju da ovlašćeni kontrolori to primene na način koji je pogodan za pojedinačne nacionalne sisteme. Na taj način Komitet obezbeđuje istovetan pristup i zajedničke standarde kontrole u zemljama članicama.
ustanovljen je 1988. godine i predstavlja sporazum o kapitalu banaka.
Njime se definišu elementi kapitala banaka - osnovni i dopunski, ponderi za izračunavanje kreditnog rizika po bilansnoj aktivi i faktori kreditne konverzije za izračunavanje kreditnog rizika po vanbilansnoj aktivi, kao i odnos između kapitala i ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom, s ciljem izračunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala.
nastao je iz potrebe za promenama u načinu obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala.
U odnosu na Bazel I, pored aktive ponderisane kreditnim rizikom, uključuju se i kapitalni zahtevi za tržišni i operativni rizik. Novi sporazum o kapitalu, Bazel II, zasniva se na tri stuba: definisanje izračunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala, uloga supervizije i tržišna disciplina.
Bazna (core) inflacija se obračunava na osnovu promena cena na malo nesezonske robe i usluga koje se formiraju prema uslovima tržišta.
Ne obuhvata cene robe pod državnom kontrolom (energenti, komunalne i druge usluge, lekovi i dr.), kao ni poljoprivrednih proizvoda.
Ne postoji opšteprihvaćena definicija bekstva kapitala. U upotrebi su različiti koncepti (i, otuda, procene), koji se zasnivaju na razlici između "normalnih tokova" i "bekstva kapitala", kratkoročnog i dugoročnog kretanja kapitala i legalnih i ilegalnih transakcija.
Najčešće se definiše kao iznenadni veliki odliv kapitala u inostranstvo usled političke i ekonomske nestabilnosti u zemlji. Najvažniji razlozi za beg kapitala su strah od obezvređivanja vrednosti nacionalne valute, devizna ograničenja, visoka stopa oporezivanja, pranje novca i sl. Kada dođe do bekstva kapitala, bilo da je zakonito ili ne, teško ga je zaustaviti. Da bi se sprečila njegova pojava, neophodna je politička i ekonomska stabilnosti zemlje i sprovođenje konzistentne fiskalne i monetarne politike koje minimiziraju potrebu za velikim promenama deviznog kursa.
Zvanični indeks Beogradske berze. Ponderisan tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu (free float).
Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu na Beogradskoj berzi.
Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela (koje predstavljaju najveće igrače na evropskom tržištu novca), na srpskom međubankarskom tržištu.
Računa se kao aritmetička sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope, sa dva decimalna mesta.
je osnovan kao jedinstvena institucija za registrovanje svih emitovanih hartija od vrednosti, kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti, kliring i saldiranje hartija od vrednosti i za obavljanje transakcija po osnovu principa DvP - delivery versus payment (istovremeno plaćanje i isporuka hartija od vrednosti).
Efektivna prekonoćna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica sa srpskom međubankarskom tržištu, koje su plasirale banke Panela, uključujući i plasmane date drugim bankama van Panela.
Prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na ranije utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost. Indeks se koristi za analizu funkcionisanja berze.
Najpoznatiji berzanski indeksi su DOW JONES, NASDAQ i FTSE. Tri su glavna faktora po kojima se berzanski indeksi razlikuju: po brojčanoj zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja, po relativnoj težini koja se daje akcijama i po korišćenoj metodi uprosečavanja koja se koristi. Predstavljaju jedan od najznačajnijih pokazatelja razvoja finansijskog tržišta, ali i privrede u celini.
Predstavlja ukupnu tržišnu vrednost određene kategorije emitovanih akcija jedne kompanije po tekućoj kursnoj listi berze.
