Bankarski dan na koji je potrebno izvršiti nalog za plaćanje, prema instrukcijama pošiljaoca.
Davalac finansijskog lizinga je privredno društvo koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Ovakvo privredno društvo mora da ima dozvolu NBS za obavljanje poslova finansijskog lizinga i dužno je da obezbedi da u svom poslovanju njegov osnovnoi kapital ne bude ispod 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.
Banka je izdaje vlasniku tekućeg računa kako bi nezavisno od radnog vremena banke mogao novac da podiže na bankomatu. Za sve transakcije račun korisnika zadužuje se odmah.
je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu koga nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na vraćanje tih sredstava.
podrazumeva instituciju kod koje se vode računi međunarodne finansijske organizacije, preko kojih se obavljaju sve transakcije u nacionalnoj valuti po osnovu svih obaveza zemlje članice prema MFO.
Deponovani viškovi likvidnih sredstava banaka koje banke mogu preko noći deponovati kod Narodne banke Srbije.
Izvedene hartije od vrednosti; kreiraju se na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. na robu, druge hartije od vrednosti, devize, kamatne stope ili tržišne indekse.
Kretanje cena osnovne aktive direktno utiče na visinu cena derivata. Najznačajniji derivati su: forvardi, fjučersi, opcije, varanti, konvertibilne hartije od vrednosti i sl.
Deviza je svako potraživanje u inostranstvu (po bilo kom osnovu) koje glasi na stranu valutu.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije čine: inostrane hartije od vrednosti, depoziti na računima u inostranstvu, efektivni strani novac, zlato i specijalna prava vučenja.
Devizne rezerve poslovnih banaka čine: efektivni strani novac u trezorima banaka, devize na računima u inostranstvu i hartije od vrednosti koje banke imaju u svom portfelju. Te devizne rezerve predstavljaju dopunsku rezervu likvidnosti za premošćavanje neusklađenosti međunarodnih plaćanja.
je međusobni odnos vrednosti domaće i strane valute, tj. cena koja se u jednoj zemlji plaća za neku stranu valutu, odnosno cena strane valute izražena u domaćem novcu, koja pokazuje odnos njihovih realnih vrednosti (kupovne moći).
Rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa.
Mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja deviza i efektivnog stranog novca između subjekata u okviru jedne nacionalne ekonomije ili između različitih nacionalnih ekonomija.
Institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine s ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Kašnjenje. Prekoračenje roka za izvršenje neke obaveze, koje dužnik čini uprkos postojećoj obavezi i opomeni poverioca da to izvršenje učini o roku.
ovu dokumentaciju dostavlja obveznik revizije (matično pravno lice) posle obavljene revizije konsolidovanog finansijskog izveštaja i njegovog usvajanja, a najkasnije do 30. septembra naredne godine.
ovu dokumetaciju dostavlja obveznik revizije posle izvršene revizije svog redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i njegovog usvajanja, a najkasnije do 30. septembra naredne godine.
Privredno društvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa zakonom.
Država porekla je država u kojoj su strana banka ili drugo lice u finansijskom sektoru osnovani i u kojoj su dobili dozvolu za rad.
Finansijski instrumenti koje emituju državni organi, državne organizacije i agencije i lokalni organi vlasti. Postoji mnogo vrsta tih hartija od vrednosti i one se razlikuju u pogledu namene i ročnosti. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije, ali i privatni investitori.
Obveznice, odnosno dužnički papiri, koje emituje država ili neki njen organ ili agencija, s namenom prvenstveno finansiranja budžetskog deficita, odnosno za pokriće državnih dugova.
Smatraju se prvoklasnim jer nose najmanji kreditni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza država, a na prihod od njih se uglavnom ne plaća porez. Postoji veći broj tih hartija od vrednosti i one se razlikuju u pogledu namene i ročnosti. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije i privatni investitori.
Kratkorčne hartije od vrednosti koje emituje Trezor (Ministarstvo finansija RS) radi premošćavanja vremenske neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršavanja rashoda saveznog budžeta i budžeta republika članica. Obaveze po njima za naplatu dospevaju najdocnije do kraja budžetske godine.
prikazuju dužničko-poverilački odnos koji se izmiruje i prestaje istekom roka dospeća hartije.
To su hartije od vrednosti koje se ukamaćuju po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi i isplaćuju u određenom momentu - na kraju roka dospeća ili u tačno utvrđenim periodima dospeća.
Organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti.
Namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije.
Poklon u formi novca, vlasništva i/ili usluga, najčešće vezan za humanitarne svrhe. Individua ili pravno lice koje daje donaciju je „donator” a druga strana je „primalac donacije”.
jeste republički zakon, odnosno odluka lokalne skupštine o izmeni i dopuni budžeta
Dotacija je novčani iznos koje viši državni organ daje nižim državnim organima, preduzećima, granama, regionima, nevladinim organizacijama i sl.
Dotacije mogu biti namenske (unapred se utvrde svrhe – socijalni programi, obrazovanje, urbanistički zahvati itd.) i nenamenske. Mogu biti vezane (što znači da i korisnik dotacije mora pribaviti određeni deo novca) i nevezane. Izbor vrste dotacije zavisi od ciljeva države. Država pokušava kroz finansijske podsticaje da utiče na ponašanje korisnika dotacija. Dotacijama se najviše finansiraju sport, omladina, socijalne usluge i zdravstvo. (engl. grant, grant-in-aid, njem. Subvention, Transfer, Transfer ohne Auflagen)
Fizičko ili pravno lice koje vrši plaćanje u transakciji plaćanja.
Instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija.
je pomoć koja se daje iz budžeta Republike i budžeta lokalne vlasti, kojom se stimuliše rad određenih preduzeća ili proizvodnja određenih proizvoda principom selektivnosti, a koja se uređuje posebnim zakonom.
Pravno lice ili preduzetnik koji je zaključio ugovor o kreditu i obavezao se da ga otplaćuje prema inostranstvu.
