je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom o bankama.
je grupa društava koju čine isključivo lica u finansijskom sektoru i u kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog društva.
je regulisana, zakonski ustanovljena instanca, odnosno organ vlasti koji obavlja kontrolu i nadzor nad poslovanjem banaka i drugih finansijskih organizacija.
Deo dana u kome je banka otvorena za prijem, obradu i prenos naloga za plaćanje i drugih obaveštenja koja se odnose na transakcije plaćanja.
je najviše matično društvo u bankarskoj grupi koje nije banka. Ako se najviše matično društvo ne može pouzdano utvrditi, utvrđuje ga Narodna banka Srbije.
Udruženje većeg broja banaka koje angažovanjem finansijskog kapitala realizuje pojedinačne ili redovne kreditne poslove.
Bankarski sistem Srbije čine centralna banka(Narodna banka Srbije) i poslovne banke. Banke u Srbiji su opšteg i univerzalnog tipa.
Jedinstvena, elektronska baza podataka koja se vodi u Narodnoj banci Srbije i sadrži podatke iz propisanih obrazaca i drugih dokumenata finansijskih izveštaja.
Dostavljaju ih pravna lica i preduzetnici u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji; podaci iz baze finansijskih izveštaja daju se na zahtev svim zainteresovanim korisnicima putem Interneta.
Bazelski komitet za kontrolu banaka osnovali su 1974. godine guverneri centralnih banka zemalja grupe G10. Komitet nema nadnacionalni autoritet kontrole i njegovi zaključci nemaju pravnu snagu.
On formuliše osnovne standarde kontrole i daje preporuke na osnovu najbolje prakse, u očekivanju da ovlašćeni kontrolori to primene na način koji je pogodan za pojedinačne nacionalne sisteme. Na taj način Komitet obezbeđuje istovetan pristup i zajedničke standarde kontrole u zemljama članicama.
ustanovljen je 1988. godine i predstavlja sporazum o kapitalu banaka.
Njime se definišu elementi kapitala banaka - osnovni i dopunski, ponderi za izračunavanje kreditnog rizika po bilansnoj aktivi i faktori kreditne konverzije za izračunavanje kreditnog rizika po vanbilansnoj aktivi, kao i odnos između kapitala i ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom, s ciljem izračunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala.
nastao je iz potrebe za promenama u načinu obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala.
U odnosu na Bazel I, pored aktive ponderisane kreditnim rizikom, uključuju se i kapitalni zahtevi za tržišni i operativni rizik. Novi sporazum o kapitalu, Bazel II, zasniva se na tri stuba: definisanje izračunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala, uloga supervizije i tržišna disciplina.
Bazna (core) inflacija se obračunava na osnovu promena cena na malo nesezonske robe i usluga koje se formiraju prema uslovima tržišta.
Ne obuhvata cene robe pod državnom kontrolom (energenti, komunalne i druge usluge, lekovi i dr.), kao ni poljoprivrednih proizvoda.
Ne postoji opšteprihvaćena definicija bekstva kapitala. U upotrebi su različiti koncepti (i, otuda, procene), koji se zasnivaju na razlici između "normalnih tokova" i "bekstva kapitala", kratkoročnog i dugoročnog kretanja kapitala i legalnih i ilegalnih transakcija.
Najčešće se definiše kao iznenadni veliki odliv kapitala u inostranstvo usled političke i ekonomske nestabilnosti u zemlji. Najvažniji razlozi za beg kapitala su strah od obezvređivanja vrednosti nacionalne valute, devizna ograničenja, visoka stopa oporezivanja, pranje novca i sl. Kada dođe do bekstva kapitala, bilo da je zakonito ili ne, teško ga je zaustaviti. Da bi se sprečila njegova pojava, neophodna je politička i ekonomska stabilnosti zemlje i sprovođenje konzistentne fiskalne i monetarne politike koje minimiziraju potrebu za velikim promenama deviznog kursa.
Zvanični indeks Beogradske berze. Ponderisan tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu (free float).
Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu na Beogradskoj berzi.
Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela (koje predstavljaju najveće igrače na evropskom tržištu novca), na srpskom međubankarskom tržištu.
Računa se kao aritmetička sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope, sa dva decimalna mesta.
je osnovan kao jedinstvena institucija za registrovanje svih emitovanih hartija od vrednosti, kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti, kliring i saldiranje hartija od vrednosti i za obavljanje transakcija po osnovu principa DvP - delivery versus payment (istovremeno plaćanje i isporuka hartija od vrednosti).
Efektivna prekonoćna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica sa srpskom međubankarskom tržištu, koje su plasirale banke Panela, uključujući i plasmane date drugim bankama van Panela.
Prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na ranije utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost. Indeks se koristi za analizu funkcionisanja berze.
Najpoznatiji berzanski indeksi su DOW JONES, NASDAQ i FTSE. Tri su glavna faktora po kojima se berzanski indeksi razlikuju: po brojčanoj zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja, po relativnoj težini koja se daje akcijama i po korišćenoj metodi uprosečavanja koja se koristi. Predstavljaju jedan od najznačajnijih pokazatelja razvoja finansijskog tržišta, ali i privrede u celini.
Predstavlja ukupnu tržišnu vrednost određene kategorije emitovanih akcija jedne kompanije po tekućoj kursnoj listi berze.
Za svoje posredovanje na berzi berzanski posrednici obično naplaćuju proviziju, tzv. brokeražu, koja se određuje kao procenat od obavljenog prometa, koji opada sa porastom vrednosti transakcije.
Odnos tržišne cene akcije i njene nominalne vrednosti.
Pravna lica koja imaju dozvolu za pristup berzi i ovlašćeni su da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci.
Posluju sa drugim ovlašćenim posrednicima, a predmet trgovine su hartije od vrednosti i roba koja je zvanično registrovana na berzi. Berzanski posrednici su brokeri, koji rade za tuđ račun, i dileri, koji kao finansijski posrednici rade za svoj račun.
deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuje stanje i struktura imovine (aktiva), kao i kapitala i obaveza (pasiva) jednog poslovnog lica, odnosno preduzetnika, na dan bilansiranja u poslovnoj godini.
Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika, o prihodima, rashodima i rezultatu u periodu od početka godine do dana bilansiranja u poslovnoj godini.
"Banka centralnih banaka" osnovana 1930. godine sa sedištem u Bazelu.
Osnovni zadatak joj je da koordinira i unapređuje saradnju centralnih banaka, u prvom redu u oblasti monetarne politike, kao i da posreduje u međunarodnom obračunu evropskih centralnih banaka.
Kratkoročne diskontne hartije koje emituje Narodna banka Srbije s ciljem povlačenja viškova likvidnih sredstava iz bankarskog sektora. Njihovi kupci su isključivo banke.
Akcije velikih, poznatih i visoko rangiranih preduzeća, koja se odlikuju redovnim isplatama dividendi, kvalitetnim menadžmentom, dobrim plasmanima proizvoda i usluga.
Sposobnost korisnika kredita da preuzme i ispuni finansijsku obavezu plaćanja o roku, kao i sve prispele kamate. Bonitet obuhvata stepen lične kreditne sposobnosti (ugled, preduzetnička sposobnost, stručno znanje, prodornost), opštu materijalnu sposobnost i solidnu poziciju na tržištu.
Bonitet se često ne poklapa sa pojmom likvidnosti, budući da dužnik može biti dobrog bonitetnog statusa, a ipak kratkoročno nelikvidan.
Kontrola kreditne sposobnosti zajmoprimca. Usmerena je u prvom redu na kontrolu prinosa zajmotražioca, kao i na njegovu buduću prinosnu snagu.
U svrhe analize koriste se bilansi uspeha, finansijski planovi, trgovinski bilansi, planovi za plasman proizvoda i sl. Proverava se takođe i ugled zajmotražioca u poslovnom svetu, njegova stručnost i preduzetnička sposobnost.
Popust na premiju, na koji osiguranik stiče pravo ukoliko nije prijavljena šteta iz osiguranja za koju je odgovoran osiguranik.
