Budžet Srbije za narednu godinu moraće da bude restriktivan kako bi se ispoštovala pravila o ograničenju deficita i javnog duga, ali istovremeno trebalo bi pronaći sredstva za pomoć privredi u uslovima svetske ekonomske krize, zaključeno je danas na trećem Nacionalnom budžetskom forumu, koji su organizovali BIRN Srbija i Pro concept u Domu Narodne Skupštine.
|
Treći Nacionalni budžetski Forum juče je okupio preko 130 predstavnika ministarstava, narodne poslanike, predstavnike organizacija civilnog društva, akademske i stručne zajednice, privatnog sektora i interesnih grupa. |
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je da bi u budžetu za 2012. godinu i pored potrebe da se štedi, deo sredstava morao da bude odvojen za pomoć privredi i stimulisanje investicija.
On je istakao da bi budžet za iduću godinu morao da predvidi program mera za pomoć privredi, a strateška je odluka da li će se i u 2012. nastaviti sa subvencionisanim kreditima.
U sektorima gde radi veliki broj ljudi, da bi se očuvao proizvodni potencijal, država treba da interveniše naredne godine, rekao je on i dodao da je Srbija teoretski izašla iz krize, ali da situacija na terenu pokazuje da smo i dalje u epicentru krize.
Što se tiče poreske politike, Ćirić je ocenio da bi porezi i doprinosi na zarade morali da budu smanjeni, jer bi to dalo pozitivne efekte na smanjenje nezaposlenosti.
Prema njegovim rečima, jedna od mogućnosti da se nadoknadi pad prihoda od nameta na zarade jeste rast poreza na dodatu vrednost, a druga povećanje prihoda kroz rast broja zaposlenih.
Ćirić je naveo da do kraja mandata ove vlade neće biti povećanja PDV kao i da će ili ova ili sledeća vlada morati na sebe da preuzme smanjenje poreza i doprinosa na zarade.
On je naglasio i da bi budžet za narednu godinu morao da ima razvojnu komponentu, odnosno da predvidi ulaganja u infrastrukturne projekte jer se poslednjih godina pokazalo da je između 90-95 odsto svih investitora u Srbiji bilo locirano u blizini koridora 10.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković naveo je da će za subvencije i neto budžetske pozajmice u narednoj godini, prema preliminarnim planovima, biti izdvojeno svega 55 milijardi dinara, što je za oko 25 milijardi dinara manje nego ove godine.
|
"Činjenica je da smo uspeli da privučemo više investicija nego zemlje u regionu sa kojima se u toj oblasti 'borimo' - Bugarska, Hrvatska, Rumunija, pokazuje da je ta stimulacija daje rezulate", istakao je Ćirić. On je predložio smanjenje nameta na zarade, ali je naglasio da je povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) jedno od rešenje da bi se ta mera sprovela. Do kraja manadata ove vlade, prema rečima Ćirića, neće biti poreske reforme, ali će sledeća vlada, kako je istakao, sa tim morati da se suoči. |
Za subvencije i neto budžetske pozajmice, odnosno kredite, u ovoj godini je bilo izdvojeno oko 80 milijardi dinara, kazao je on, dodajući da će ukupna sredstva za subvencije biti manja za 10 milijardi dinara, a krediti gotovo prepolovljeni.
On je napomenuo da je opšti okvir budžeta za narednu godinu poznat, jer je već definisan, u okviru revizije aktuelnog aranžmana sa MMF-om.
On je napomenuo da su Vlada i MMF usvojili sugestiju Fiskalnog saveta da se ne iskoristi u potpunosti zakonska mogućnost za budžetski deficit, koji bi mogao da iznosi 4,5 odsto BDP-a.
Vučković je precizirao da su predložili da taj deficit maksimalno iznosi 4,25 odsto BDP-a, što je ušteda od oko 10 milijardi dinara i "korak u dobrom smeru", objasnivši da to znači da će budžetski deficit države u nominalnom iznosu biti zadržan na nivou od oko 152 do 153 milijarde dinara, što "neće biti lak zadatak".
Ekonomista Dušan Vujović istakao je da smo "već više godina suočeni sa pitanjem opštih budžetskih ograničenja u koje pokušavamo da se uklopimo", kao i da se svake godine kod nas ponavljaju isti ili slični problemi.
Kako je istakao, za njihovo rešavanje na duži rok potrebne su strukturne promene, kao i da "nema rešenja za godinu dana, u jednom budžetu, ali ima na rok od pet ili 10 godina".
Neophodno je sa linijskog preći na programsko budžetiranje, kao i odrediti na nivou države strateške ciljeve, poput politike industrijskog razvoja, čime bi bila uspostavljena nit između različitih programa koji se finansiraju iz budžeta, kazao je Vujović.
Treći Nacionalni budžetski forum obeležilo je ekskluzivno predstavljanje Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja Agencije za privredne registre, kojim je obuhvaćeno više od 100.000 projekata iz te oblasti iz ukupno 10 državnih institucija koja po prvi put na predstavlja Javnosti mapu trošenja novca koji je prvenstveno bio namenjen razvoju, a nije potrošen za tu namenu.
Direktor APR-a Zvonko Obradović je učestvujući na Trećem nacionalnom budžetskom forumu, ukazao da je APR na tom projektu radio više od godinu dana, a očekuje se da se krug institucija obuhvaćenih registrom uskoro proširi na još šest ili sedam.
Iz tih institucija slivaće se podaci u bazu koju će tehnički voditi APR, rekao je Obradović i objasnio da će se voditi evidencija o svim podsticajima koje dodeljuje republika, ali i o podsticajima iz donacija, poslovnih banaka, sopstvenih izvora institucija jer do sada takva baza podataka nije postojala.
Prema njegovim rečima, APR je odlučio da takav projekat predstavi na Nacionalnom budžetskom forumu forumu, kako bi dobio sugestije i predloge stručnjaka šta bi moglo da bude urađeno da taj registar bude unapređen pre njegovog konačnog objavljivanja na sajtu te agencije.
Ćirić: Evro neće propasti
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić izjavio je danas da ne veruje da će doći do kraha evropske valute i raspada evrozone.
Ćirić je novinarima u pauzi Trećeg nacionalnog foruma rekao da ne veruje da će se evrozona "sama od sebe raspasti".
"Ne verujem da će evro kao valuta propasti, ali mislim da će doći do neke vrste rekonfiguracije celog tog sistema", rekao je Ćirić i dodao i da, u slučaju da se to desi, građani Srbije ni na koji način neće biti ugroženi.
Ćirić je ocenio i da je u ovom trenutku gotovo nemoguće, napraviti dugoročne stabilne i održive projekcije.
"Koliko je sve neizvesno pokazuje i to što su ekonomski analitičari Evropske centralne banke jedno rekli u avgustu, drugo u oktobru, a treće u novembru", rekao je Ćirić.
Vučković: Mala verovatnoća da evro prestane da postoji
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je danas da je mala verovatnoća da se evrozona raspadne i da evro kao valuta prestane da postoji, ali da ostaje mogućnost oscilacija njegove vrednosti.
“Ne isključujem mogućnost da se evrodruštvo menja, da evro gubi ili dobija na međunarodnoj sceni, da se kurs evra menja”, izjavio je Vučković novinarima tokom Trećeg nacionalnog budžetskog foruma.
Prema njegovim rečima, “verovatno ne treba predviđati neke situacije koje će dovesti do kraha evrozone i evra, ali da će do određenih poremećaja da dođe, to je sigurno”.
Vučković je naglasio i da građani treba da imaju u vidu da “svaka promena valute iz jedne u drugu košta jer kada prodajemo devize mi dobijamo nepovoljniji, niži kurs, kada kupujemo devize, mi to činimo po višem kursu”.
“Jednostavno, kada držimo i dinare i evre, mi smo izloženi kursnom riziku. Bez obzira na aktuelnu situaciju, snaga evra se menjala od kad on postoji, tako da svi mi trpimo kursne rizike i tako će biti i ubuduće”, zaključio je on.
Uskoro ćete moći da pročitate i zaključke sa radnih stolova (sto #1 Državna pomoć) i (sto #2 Strateške reforme planiranja i budžetiranja – kako bi trebalo izvšna i zakonodavna vlast da rade zajedno, podržan od strane USAID Projekta za bolje uslove poslovanja)
Fotografije sa Trećeg Nacionalnog budžetskog foruma možete pogledati u našoj foto - galeriji
Video zapise sa Trećeg Nacionalnog budžetskog foruma možete pogledati u našoj video - galeriji
Javno je otvorena i potpuno pretraživa baza podataka. U njoj su predstavljene hiljade dokumenata o javnoj potrošnji, koje tim BIRN Srbije sakuplja od 2010 godine. Javno je deo šire ideje, oličene u portalu www.skockajtebudzet.rs, da se javnosti pruže redovne i proverene informacije o tome na koji način institucije upravljaju našim novcem.
