Zbog tih teza, iznetih u jednom od radova, izabran je za učesnika Svetske finansijske konferencije u Brazilu. Krušković tvrdi da bi dugovi mogli da se ne izmire, ili da se smanje njihove realne vrednosti, kroz visoku inflaciju što bi dovelo do rasta kamatnih stopa.

- Pre više od godinu dana upozorio sam da će zbog dužničke krize, povećana štednja dovesti svetsku ekonomiju u duboku depresiju. Reč je o tzv. paradoksu štednje koji će biti uzrok svetske depresije. Naime, ukoliko se privreda nalazi na nivou pune zaposlenosti, a to je stopa nezaposlenosti oko pet odsto, povećanje štednje je korisno jer smanjuje inflatorne pritiske. Međutim, u situaciji kada je nezaposlenost visoka, povećanje štednje vodi ka još dubljoj depresiji smanjujući nivo investicija. To praktično znači da pojedinci štednjom smanjuju sopstvenu potrošnju, a time i efektivnu potrošnju, što će smanjiti prodaju proizvoda. To dalje negativno utiče na smanjivanje proizvodnje i otpuštanje zaposlenih, a krajnji ishod je rast nezaposlenosti i smanjenje nacionalnog dohotka.

Da li je tu kraj negativnim tendencijama u svetskoj ekonomiji?

- Svetskoj ekonomiji prete teške ekonomske bolesti: incesija (inflacija u uslovima recesije), stagflacija (inflacija u uslovima stagnacije) i najteža bolest - slampflacija (istovremeno prisustvo visoke i inflacije i visoke nezaposlenosti). Dakle, rast svetske inflacije je neminovan. S druge strane, serija negativnih šokova mogla bi da izazove duboku recesiju i smanji inflaciju ili čak izazove deflaciju, da bi čak nulta nominalna kamatna stopa bila previsoka za podsticaj privredne aktivnosti i pojedini delovi sveta mogli bi da se suoče sa tzv. zamkom likvidnosti. Depresija u svetu smanjiće izvoz ekonomija u usponu, pre svega zemalja BRIKSA zbog smanjenja agregatne tražnje, a samim tim i njihov privredni rast, pa bi one trebalo da se preorijentišu na podsticanje domaće potrošnje čime bi kompenzovale pad izvoza. Takođe, povećanje špekulativnih aktivnosti dovelo bi do pucanja tzv. špekulativnih balona i dodatno pojačalo recesione pritiske. Svetska ekonomija je, dakle, ušla u inflaciono-deflacionu i recesiono-depresivnu spiralu iz koje je izlaz gotovo nemoguć. Bilo koja mera da se preduzme dogodiće se jedna od navedenih mogućih opcija.

Kakva je, u tim uslovima, sudbina evra?

- Zemljama više odgovara zajednička valuta ukoliko zadovoljavaju kriterijume za tzv. optimalnu valutnu zonu. Međutim, po tim kriterijumima, ni SAD ni EU se ne kvalifikuju. Održavanje zajedničke valute za zemlje EU samo će značiti skupa prilagođavanja na fiskalnoj strani, što će uzrokovati smanjenje privrednog rasta, povećanje nezaposlenosti i javnog duga. To će samo dodatno produbiti privredni ciklus i pojačati depresione pritiske. Ipak, moguće je da će nekoliko evropskih zemalja, koje bi činile optimalnu valutnu zonu, koristiti zajedničku valutu, bez obzira kako se ona zvala.

A kakva je prognoza za kretanje dolara?

- Sve veća likvidnost u drugim valutama, sve veći deficit tekućeg računa i eksterni dug SAD, počinju da podrivaju poverenje u dolar povećavajući pritisak na centralne banke da diversifikuju svoje devizne rezerve. Veliki zaokret portfolia značajno će uticati na devizne kurseve i na status dolara kao dominantne međunarodne valute. Svet će krenuti ka nekoliko područja novih glavnih svetskih valuta (ruska rublja, brazilski real, kineski juan). Kratkoročno jačanje dolara može biti samo posledica slabljenja evra, jer je apresijacija jedne, uvek praćena depresijacijom druge jake valute.

Koji bi režim deviznog kursa odgovarao Srbiji?

- Po svim kriterijumima koji su važni za izbor režima deviznog kursa, za Srbiju je adekvatan režim fiksnog, ili neka varijanta fiksnog deviznog kursa, tzv. intermedijarni režim kojeg karakteriše postojanje određenog raspona u okviru kojeg se devizni kurs kreće. Za svaku zemlju, pa i za Srbiju, najvažniji je stabilan i realan devizni kurs. Održavanje stabilnog deviznog kursa osigurava stabilnost inflatornih očekivanja i stabilnost cena.

Kako objašnjavate sadašnji režim fleksibilnog deviznog kursa u Srbiji?

- Devizni kurs u Srbiji je nestabilan I uzrok te nestabilnosti je upravo režim fleksibilnog deviznog kursa koji je uzročnik inflacije, zbog rigidnosti cena i predstavlja „kočnicu“ privrednom rastu jer je fiskalna politika u tom deviznom režimu neefikasna. U sadašnjoj situaciji, fiskalna ekspanzija, neophodna za podsticanje privrednog rasta je neefikasna, jer povećanje javne potrošnje dovodi do rasta kamatne stope, priliva inostranog kratkorocnog kapitala, apresijacije dinara i pogoršanja platnog bilansa čime se neutrališu inicijalni efekti ekspanzije koji se prelivaju u inostranstvo.

Pre nekoliko godina upozorili ste na eksploziju ekonomskog sistema u Srbiji. Šta to znači i kakva je uloga monetarne politike koju vodi centralna banka?

- Monetarna politika u Srbiji je jedno od najvećih zala koje je moglo da pogodi jednu ekonomiju. Pod pritiskom MMF-a, NBS je usvojila targetiranje inflacije kao monetarnu strategiju. Ova strategija podrazumeva režim fleksibilnog deviznog kursa i kamatnu stopu kao osnovni instrument u sprovođenju monetarne politike. Visoke kamatne stope, potrebne za održavanje niske inflacije, dovode do priliva špekulativnog kapitala koji u svakom trenutku može postati odliv. Zbog priliva kapitala, dolazi do apresijacije dinara, što se negativno odražava na konkurentnost zemlje, proizvodnju, zaposlenost i privredni rast. Usled gubitka poverenja u dinar i u očekivanju daljeg slabljenja, doći će do tzv. špekulativnog napada koji podrazumeva ubrzanu prodaju domaće valute i kupovinu inostrane, što dodatno utiče na oštar pad vrednosti dinara. U odsustvu kontrole kapitala, a usled prekida priliva i usled odliva zbog očekivanja depresijacije, zemlja se suočava sa nastajanjem devizne krize.

Kakve su posledice?

- U pokušaju da stabilizuju devizno tržište, monetarne vlasti će intervenisati na deviznom tržištu koristeći devizne rezerve. Međutim, devizne rezerve ne bi trebalo smanjivati ispod tzv. optimalnog nivoa. Druga moguća reakcija monetarnih vlasti je povećanje kamatnih stopa. Međutim, ni kamatne stope se ne mogu beskonačno povecavati. Kada se iskoriste obe mogućnosti, nemoguća je odbrana deviznog kursa. Novo prilagođavanje deviznog kursa na višem nivou znači veliku depresijaciju, nastanak devizne krize i inflacije koja će dovesti do eksplozije ekonomskog sistema. Dakle, monetarna strategija NBS će biti uzrok devizne i finansijske krize u Srbiji, iako će se izgovor naći u svetskoj ekonomskoj krizi. Nije budžetski deficit uzrok problema, već posledica targetiranja inflacije. Zato bi za Srbiju najpogodnija strategija bila targetiranje deviznog kursa. To podrazumeva režim fiksnog deviznog kursa, odnosno, intermedijarni devizni režim, i to režim koji „greši na stranu potcenjenosti valute“. Kada kažem fiksni devizni režim, u potpunosti isključujem režime čvrstog deviznog kursa (dolarizaciju, valutni odbor i monetarnu uniju). Devizni kurs predstavlja najjače oružje u borbi protiv endogenih i egzogenih šokova koji pogađaju našu privredu.

Zbog čega je targetiranje inflacije neodgovarajuća monetarna strategija za Srbiju?

- Targetiranje inflacije je monetarna strategija koja je nastala početkom devedesetih godina prošlog veka u razvijenim zemljama, u uslovima koji je bio naklonjen stabilnosti cena, tj. kada je inflacija već bila savladana u celom svetu. Nastala je u povoljnim makroekonomskim uslovima koji su uključivali odsustvo šokova ponude, niske fiskalne deficite i dostupnost deviza. Targetiranje inflacije dovodi do prenaglašenosti monetarne stabilnosti na štetu privrednog rasta i smanjuje fleksibilnost u savladavanju egzogenih šokova koji pogađaju ekonomiju. Dugoročno, veliki fiskalni deficiti će uzrokovati da se režim targetiranja inflacije sruši: fiskalni deficiti će na kraju morati da budu monetizovani ili će javni dug morati da se smanji velikom devalvacijom i uslediće visoka inflacija.