Dilema između štednje i ulaganja u razvoj oko koje se sukobljavaju svetski lideri postala je bitna tema i u Srbiji, a u postizbornim pregovorima dobila je još više na značaju.

Vodeći srpski ekonomisti upozoravaju narednu vladu da će se Srbija suočiti sa ozbiljnom krizom javnog duga ukoliko se ne smanji deficit i ne zaustavi rast javnog duga.

Krajem marta javni dug iznosio je 14,6 milijardi evra ili 51,1 odsto BDP-a, što je  u najvećoj meri uzrokovano visokim fiskalnim deficitom i povećanjem garancija za državna preduzeća.

Nasuprot tome, pre samo četiri godine, ukupni javni dug iznosio je 8,8 milijardi evra – što je skoro polovina trenutnog duga.

Povećanje zaduženosti odražava se prvenstveno na državni budžet, pa je udeo javnih sredstava za otplatu kamata porastao za više od 70 odsto tokom prethodne tri godine - sa 35 milijardi dinara (306 miliona evra) na 60 milijardi (524 miliona evra).

Opštine, sa druge strane, uglavnom se finasiraju uz pomoć novih zaduživanja.

U drugoj polovini godine vlada će morati da pozajmi još 221 miljardu dinara (1,9 milijarde evra) za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje opština zbog ranije uzetih kredita i izdatih obveznica.

Prema Zakonu o budžetu za 2012. godinu Srbija na međunarodnom finansijskom tržištu ima pravo da proda i do  1,1 milijardu evra u evroobveznicama.

Prema oceni stručnjaka, bez očekivanog rasta BDP-a, sve prisutnije nesigurnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i bez odlučnog programa za smanjenje deficita, Srbija će ubuduće sve teže i po nepovoljnijim uslovima otplaćivati kredite.

Fiskalni savet, nezavisan državni organ zadužen za nadzor fiskalne politike, procenio je da eventualna dužnička kriza može da se izbegne ukoliko vlada u 2013. godini smanji deficit za milijardu evra (od 6,2 do 6,3 odsto BDP-a), poveća PDV, zamrzne penzije i smanji plate u javnom sektoru, skreše subvencije i druge izdatake.

Takođe, za Srbiju je presudno da obnovi aranžman sa MMF-om kako bi poboljšala svoj rejting na međunarodnom tržištu, uprkos nepopularnim merama kojima će MMF zasigurno uslovljavati više novca.

 
Nema razloga za brigu, za sada

Zabrinutost zbog javnog duga do sada nije uticala na tržište, tvrdi Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug pri Ministarstvu finasija. 

"Sve do juna interesovanje za državne hartije od vrednosti bilo je izvan naših očekivanja, ali potom se zbog nestabilnosti dinara i političke nesigurnosti situacija promenila“, smatra Drčelić.

Javni dug Srbije izuzetno je osetljiv na promene kursa, pošto je više od 80 odsto duga iskazano u stranim valutama.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, objašnjava da se za svakih 10 procenata koji dinar oslabi u odnosu na evro, javni dug (trenutno oko 50 odsto BDP-a) povećava za četiri odsto.

Pošto je većina javnog duga nastala na domaćem tržištu, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije zajednički su ustanovili strategiju „dinarizacije“.

Drčelić insistira da trenutno nema bojazni od dužničke krize, iako priznaje da postoje rizici koji bi mogli da utiču na nivo javnog duga.

„ Uz stabilizaciju kursa, sada je najvažnije da se formira vlada koja će obnoviti aranžaman sa MMF-om i usvojiti program fiskalne konsolidacije koji će doprineti smanjenju fiskalnog deficita“, kaže on.

 „Ukoliko se politička neizvesnot nastavi to će se neosporno odraziti na povećanje cena novih kredita“, dodaje Drčelić.

Ne krivite MMF

Sve veća neizvesnost ishoda krize u evrozoni nikako ne ide Srbiji u prilog, pa stručnjaci očekuju da će investitori ubuduće biti mnogo oprezniji prilikom investiranja, što će dodatno povećati cenu novih kredita.

Ipak, najveću zabrinutost  izaziva sve veći jaz između prosečnih kamatnih stopa koje nadmašuju sedam odsto i srpske stope rasta, za koju se očekuje da će u 2012. biti oko nule.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, naglašava da što je veća razlika između kamatne stope za otplatu javnog duga i rasta BDP-a, veća je verovatnoća da će zemlja bankrotirati.

„Prodaja evroobveznica sa godišnjim kamatnim stopama od 7,25 odsto predstavljeno je kao veliki uspeh, ali sa stopom rasta od 1,6 odsto u 2011. ova tvrdnja je krajnje diskutabilna“, kaže Đukić.  

Upravo zbog toga je neodrživo da Srbija nastavi zaduživanje po tekućim  kamatnim stopama, posebno jer će novi zajmovi činiti veći deo ukupnog javnog duga, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

„Udeo kredita sa niskom kamatnim stopama u javnom dugu, kao što su krediti od međunarodnih institucija i stare devizne štednje, sve više se smanjuje, dok se procenat novih, skupljih kredita, povećava“, kaže on.

Đukić kaže da ne može da shvati zašto odgovorni previđaju osnovne zakone ekonomije i nastavljaju po starom, kada je  jaz između stope rasta i visokih kamatnih stopa iz dana u dan sve veći.

„Kada se javni dug jednom otme kontroli, neće biti drugog izbora nego ponovo se obratiti MMF-u“, kaže Đukić.

„Bez obzira koje stranke formiraju sledeću vladu, biće prinuđeni da obnove aranžman sa MMF-om“, dodaje on.

Đukić očekuje da će Fond sprovesti već isproban recept u mnogim zemljama, što podrazumeva smanjenje javne potrošnje i ubrzavanje privatizacije javnog sektora.

„MMF se ne sme gledati kao dežurni krivac, njegova uloga je da zaštiti poverioce, usto, oni nikada nepozvani ne dolazi u neku zemlju“, objašnjava naš sagovornik.

„U Srbiji imamo razloga da budemo zabrinuti, s obzirom na uobičajnu praksu da se MMF koristi kao alibi za neuspeh i nestručnost onih koji su odgovorni za ekonomsku politiku“, zaključuje Đukić.