/en/file/show/javno-468x60.jpg
18 Oct 2010 / 14:58 Uroš Urošević Psi lutalice lani “pojeli” 9,5 miliona dinara

Prihvatilište za pse u Požarevcu izgrađeno pre 3 godine, psi lutalice i dalje napadaju građane.

/en/file/show/no-dogs-allowed.jpg

Prošle godine psi lutalice koštali su požarevački gradski budžet ukupno oko 9,5 miliona dinara. Unatoč postojanju prihvatilišta za pse, grad je za odštetu građanima koje su ujeli psi lutalice u godinu dana potrošio oko 3 miliona dinara po dospelim sudskim presudama što je, zajedno sa više od 2 miliona dinara vansudskih poravnanja, više od ukupnih troškova službe zoo higijene (koja prikuplja pse po ulicama) koji su u 2009. godini iznosili 4,3 miliona dinara, takođe budžetskog novca.

Za tih 9,5 miliona dinara novac grad je mogao da izgradi još jedno skoro identično prihvatilište ili, da je odmah sagrađeno dovoljno veliko prihvatilište za pse lutalice, da odnese četiri puta više smeća sa divljih deponija nego što jeste, za tri puta poveća davanja Narodnoj kuhinji ili za zapošljavanje lica sa posebnim potrebama.

Ove činjenice ukazuju na to da budžetski novac namenjen rešavanju problema pasa lutalica u Požarevcu nije trošen adekvatno niti odgovorno. Uz to, nakon izgradnje prihvatilišta za pse broj ugriza pasa pasa lutalica se neznatno smanjio. Istražili smo zbog čega je to tako. 

Problem sa psima lutalicama u Požarevcu  je nastao 2003. godine kada je Republička uprava za veterinu ukinula klasičnu “šintersku” službu u Požarevcu. Pune četiri godine gradske vlasti su tražile način da se reši pasa lutalica sa ulica - od pokušaja da naruči pušku za humano uspavljivanje do povremenog angažovanja “šinterskih” službi iz drugih gradova Srbije. 

No, u međuvremenu, broj pasa na ulicama se povećavao, a njihovi napadi na građane bili su sve učestaliji. Tako je, na primer, prema evidenciji Zavoda za javno zdravlje, u toku 2007. godine zabeleženo ukupno 145 ujeda u Požarevcu i okolini. 

Kada je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva već oformljenim službama za humano uklanjanje pasa sa ulica zabranilo da pružaju usluge drugim gradovima i opštinama, požarevačke vlasti su odlučile da formiraju sopstvenu službu.  

Opštinsko veće je 2007. godine donelo odluku da iz bužeta izdvoji 8 miliona dinara (tada oko 100.000 evra) za izgradnju prihvatilišta za pse i formiranje službe zoo higijene. 

„Na prostoru nekadašnjeg rasadnika za potrebe ptrihvatilišta izdvojen je hektar zemljišta. Jedna zgrada je adaptirana za smeštaj službe, a izgrađen je montažni objekat sa ambulantom i 10 boksova od čvrstog materijala za smeštaj uhvaćenih pasa.  Primljen je veterinarski tehničar iz veterinarske stanice Požarevac, a četvorica radnika komunalnog preduzeća su obučena za hvatanje pasa“ - kaže Saša Valjarević koji je u to vreme bio direktor požarevačkog JP Komunalne službe a danas je pomoćnik direktora u tom preduzeću.

Služba zoo higijene je počela da funkcioniše u oktobru 2007. godine, nakon što su nekoliko meseci ranije skupštinskom odlukom regulisane njene obaveze te obaveze građana koji imaju pse. Tada se činilo da je muka grada sa psima rešena.

Međutim, izgradnji prihvatilišta za pse nije prethodilo ozbiljno planiranje već se o tome odlučivalo na temelju pretpostavki – koliko bi prihvatilište trebalo biti, kakve će biri potrebe Grada za zbrinjavanjem pasa lutalica u budućnosti. Ovo potvrđuje nepostojanje ozbiljne analize stanja te plana razvoja prihvatilišta što su, u razgovoru povodom ove teme, potvrdili i neki od članova Opštinskog veća koje je odlučilo o izgradnji prihvatilišta.

Pomoćnik direktora u JP Komunalne službe Saša Valjarević kaže da je pre izgradnje prihvatilišta postojala samo usmena procena službe zoo higijene iz Pančeva koja je povremeno pružala usluge Požarevcu. Na osnovu te procene planirana je izgradnja prihvatilišta. 

Projekat prihvatilišta koji je izrađen 2007. godine nikada nije do kraja realizovan jer je izgrađeno svega 10 od predviđenih 20 boksova za smeštanje pasa. Valjarević tvrdi da tada nije bilo dovoljno novca. 

Da problem nije shvaćen ozbiljno govori i to da su i danas oprečna mišljenja o potrebnom broju zaposlenih i kapacitetima prihvatilišta. Dok upravnik prihvatilišta Zoran Milojković smatra da služba trenutno zadovoljava potrebe Požarevca, Saša Valjarević kaže da je potrebno zaposliti još ljudi i proširiti postojeće kapacitete.  

Zbog toga se, tvrdi Valjarević, kreće u izgradnju dodatnih 10 boksova za pse. Međutim, čini se da nadležni problem pasa lutalica još uvek ne rešavaju odovorno. Na zahtev za informaciju koliko je sredstava planirano za dogradnju prihvatilišta, JP Komunalne službe do završetka pisanja novog teksta nije odgovorilo. 

Iako smo, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, tražili informaciju i o tome koliko je koštala izgradnja prihvatilišta za pse u Kragujevcu, Vranju i Pančevu – kako bismo bar mogli usporediti te troškove sa cenom koja je plaćena za požarevačko prihvatilište izgrađeno 2007. godine, te makar okvirno procenili koliko bi novca moglo biti potrebno za dogradnju požarevačkog prihvatilišta – odgovor takođe nismo dobili.

OKVIR 1:

U proseku – 2,5 ugriza nedeljno

Prošle godine građani su prijavili 125 ugriza pasa, ili prosečno oko 2,5 nedeljno. Gradskom veću u Požarevcu u 2009. godini počele su da pristižu na naplatu sudske presude po tužbama građana za pretrpljene ujede nepoznatih pasa na ulici.

Paralelno sa presudama sve veći broj građana upućivao je pritužbe gradu za napade pasa zahtevajući odštetu. Prošle godine stigle su 52 pritužbe, što znači da je gradska uprava u proseku primala po jednu pritužbu i zahtev za odštetu svakih nedelju dana.

Grad je primoran da nadoknadi štetu ozleđenim građanima po osnovu Zakona o obligacionim odnosima, kaže gradski pravobranilac Snežana Mišić.

“Lokalna samouprava je nadležna za komunalne delatnosti, zbog čega postoji objektivna odgovornost za naknadu štete u slučaju ujeda pasa lutalica. Postoji i odluka Vrhovnog suda koja obavezuje lokalnu samoupravu da nadoknadi pričinjenu štetu“. objašnjava Mišićeva.

Ona dodaje da građani do 2007. godine nisu bili upoznati sa ovom činjenicom. Tek nakon jednog novinskog članka o tome kako je ugrizeni građanin dobio sudski spor sa lokalnom samoupravom, u Požarevcu su zaredale tužbe.

„Kako naknada štete zastareva nakon tri godine, sudu su počeli da se obraćaju građani, i to sa kompletnom lekarskom dokumentacijom, koji su doživeli ozlede od pasa lutalica pre više meseci ili čak godinu ili dve.“, objašnjava gradski pravobranilac.

Suočena sa visokim presudama za odštetu i sudskim troškovima, lokalna samouprava formirala je komisiju kako bi pokušala da sa građanima za koje se utvrdi da su ih ozledili psi lutalice sačini vansudska poravnanja i na taj način smanji budžetske troškove.

Prema podacima Gradske uprave, u toku 2009. godine 32 građana pristalo je na vansudsko poravnanje, 16 je pravdu potražilo na sudu, a četvoro podnosilaca je odbijeno.

Broj građana koji su se obratili gradskoj upravi sa odštetnim zahtevom podudara se sa podacima Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu kojem se 53 ljudi obratilo za pomoć zbog ujeda nepoznatih pasa. Dakle, svaki ugrizeni građanin zatražio je odšetu od gradskih vlasti.

OKVIR 2:

Uhvatite psa koji vas je ugrizao da vidimo da li je besan

Suzana Prodanović iz Požarevca sudski je dobila 250.000 dinara, ali je na presudu morala da čeka skoro tri godine. Bliski okršaj sa psima Suzana je imala krajem 2006. godine kada ju je u centru Požarevca napao čopor pasa lutalica i naneo joj povrede na pet mesta. U početku nije htela da tuži tadašnju opštinsku vlast, ali se na to ipak odlučila zbog nekulturne službenice u komunalnoj inspekciji.

Kada sam pokušala da se raspitam da li inspekcija ima bilo kakvih saznanja o psima koji su me napali, službenica mi je rekla 'Gospođo, nemoj da se brinete, naši psi su vakcinisani, nećete da pobesnite'. Iako nisam imala nameru da tužim, to me je naljutilo“, kaže Suzana Prodanović.

Ova 36-godišnjakinja navodi da kasnije nije imala problema sa psima lutalicama ali da ih i danas viđa u centru grada. Tokom prosle godine registrovano je desetak napada pasa na prolaznike u centralnim gradskim ulicama.

Jedan od onih koji je doživeo bliski susret sa  psima lutalicama je i Nenad Živković koji živi u jednoj od stambenih zgrada u užem centru grada. Ove godine vansudski mu je isplaćeno 40.000 dinara. Napad se dogodio nekoliko metara ispred ulaza u njegovu zgradu. 

Nenad je u zahtevu za naknadu štete između ostalog naveo: „Iako sam zdravstveno osiguran, morao sam da platim kompletnu antirabičnu terapiju. Čitav dalji postupak je bio mučan jer sam u svakoj zdravstvenoj ustanovi dobijao različite informacije kako se reaguje u slučaju ujeda uličnog psa koji se ne može staviti pod nadzor. Traženo je od mene da najpre uhvatim psa, pa ukoliko je besan primim antirabičnu terapiju. Poznato mi je da je besnilo opasna i neizlečiva bolest od koje se sigurno umire. U svetu godišnje od posledica besnila umre 55.000 ljudi. Kod mene i porodice su ovi podaci izazvali veliki strah. Noć pre nego što sam primio vakcinu bio sam uznemiren i zabrinut za svoj život“.

U zahtevu je naveo i da je na mestu gde je napadnut i ranije viđao pse lutalice kako napadaju ljude što, kako kaže, navodi na zaključak da su nadležni problemu olako i neozbiljno pristupili te time pokazali nemar i neodgovornost prema građanima.

OKVIR 3:

Mnogim neodgovornim vlasnicima pasa kazne oproštene

Odredbe važeće Odluke o držanju životinja u Požarevcu jasno definišu odgovornost službi i građana.  Recimo, građani i pravna lica dužni su da pse drže u zatvorenom prostoru ili na lancu propisane dužine u dvorištima. Kazne za nepostupanje po Odluci kreću se od 5.000 do 500.000 hiljada dinara. 

Dužnost komunalaca je da imaju organizovanu službu koja uklanja pse sa ulica i odvodi u prihvatilište gde se mogu zadržati najduže tri dana.

Prema zvaničnim podacima služba za uklanjanje pasa lutalica sa gradskih ulica (zoo higijena) tokom prošle godine u proseku je sa ulica uklanjala po jednog psa dnevno. Ovaj učinak je realno znatno skromniji ako se uzme u obzir da je 143 pasa ili blizu 40 odsto odmah vraćeno vlasnicima. 

Da se inspekcija ne obaveštava o ovim slučajevima pokazuje podatak da su po prijavama u 2009. godini inspektori intervenisali samo 17 puta. Nijedna novčana kazna nije izrečena.

U pisanom odgovoru Komunalnih službi na novinarsko pitanje zbog čega su hvatani pa vraćani psi koji imaju vlasnike navodi se da je reč o psima koji su se kretali ispred dvorišta gde borave, a bez kontrole vlasnika. 

„Vlasnici su se javljali tek nakon naših intervencija i zatražili da im se ljubimac vrati uz obećanje da će psa držati zatvorenog. U cilju dobre saradnje sa građanima mi na takve zahteve izlazimo u susret vlasnicima“. 

Naknada za jedan dan držanja psa u prihvatilištu vlasnike košta 247 dinara, kaže  upravnik prihvatilišta Zoran Milojković. On objašnjava da se na taj način pokušava uticati na vlasnike pasa da se odgovornije ponašaju. 

Naknadu za privremeni boravak psa u prihvatilištu prošle godine je platilo 54 vlasnika pasa. Onima koji dođu po svog psa čim je uhvaćen bez nedzora i još nije odvežen u prihvatilište, ne naplaćuje se ništa.

„Teška je ekonomska situacija. Kako da odvedete psa u prihvatilište i da vlasniku naplatite iznos za ceo dan, ako je pas kod nas proveo svega pola sata?“. – kaže Milojković. 

Od preostalih 197 pasa udomljeno je čak 130, što znači da se u prihvatilištu od svih uhvaćenih pasa do kraja godine izlaz nije našlo svega 39!
Prošle godine je 21 pas eutanaziran, jedan je uginuo, dok je 2010. godinu dočekalo 17 spremnih na udomljavanje.

Od svih pasa koji su izašli iz prihvatilišta (327) zanemarljiv broj je sterilisan, kaže Milojković i dodaje da ljudi uglavnom ne žele da udome takvog psa. Tačan broj sterilisanih pasa, međutim, nije poznat jer JP Komunalne službe nije odgovorilo na zahtev za dostavljanje ove informacije.

OKVIR 4:

Manje ugriza – više ugriženih cepljeno protiv besnila

Podaci Zavoda za javno zdravlje pokazuju da je ukupan broj službeno zabeleženih ujeda u Požarevcu i okolnim selima niži nego 2007. godine, ali da je u porastu broj povređenih koji su primili zaštitnu vakcinu protiv besnila. 

Načelnik epidemiološke službe Vera Joković objašnjava da se vakcina daje u slučaju da pas nije mogao da se pronađe i prati, a postoji opravdana sumnja da se zbog prirode povrede rana može inficirati.. 

Na osnovu uvida u dokumentaciju o povredama u Zavodu za javno zdravlje, tokom 2009. godine, dve trećine povreda nastalih ujedima pasa dogodilo se na gradskom području, a ostatak u selima.  Od ukupno 125 slučajeva u svim naseljima sa ukupno nešto manje od 80.000 stanovnika, u 53 slučaja povrede su izazvali nepoznati psi. 

Dok je početkom 2007. godine, kada prihvatilište nije postojalo, u postupku bila samo jedna tužba protiv grada, danas se iz gradskog budžeta izdvaja više novca za nadoknadu štete građanima nego što se troši za rad prihvatilišta.

Po osnovu vansudskih poravnanja u proseku se lani isplaćivalo 67.000 dinara, dok su se sudske presude kretale između 80 i 200 hiljada dinara.
U 2010. Godini, gradskoj upravi i dalje pristižu pritužbe ali je u prvih nekoliko meseci prosečna suma koju dobijaju građani vansudskim poravnanjem ispod 50.000 dinara. Na osnovu uvida u dokumentaciju jasno se vidi da grad ove godine nudi manje novca da bi nadoknadio štetu. 

Gradski pravobranilac Snežana Mišić potvrđuje da je odšteta koju gradska komisija nudi ove godine nešto niža, ali se i dalje uzima u obzir težina povreda, starost i zdravstveno stanje građana kod kojih se utvrdi da su pretrpeli ujed. Ona kaže da se građani mahom odlučuju da prihvate iznos koji ponudi komisija.

Razlog je što sudski postupci mogu da potraju do dve godine, a zbog visokih troškova advokata na parnice se odlučuju samo oni koji to sebi mogu da priušte.

Ovaj tekst je nastao uz podršku IREX Srbija i OEBS kancelarije u Beogradu, kao deo programa podrške razvoju lokalnih medija u Srbiji.

site comments powered by Disqus

Video

Skockjate budžet

Javno

Javno je otvorena i potpuno pretraživa baza podataka. U njoj su predstavljene hiljade dokumenata o javnoj potrošnji, koje tim BIRN Srbije sakuplja od 2010 godine. Javno je deo šire ideje, oličene u portalu www.skockajtebudzet.rs, da se javnosti pruže redovne i proverene informacije o tome na koji način institucije upravljaju našim novcem.

© Skockajte Budžet 2009. Sva prava zadržana
Birn ProConcept