Većina javnih preduzeća u Srbiji tokom poslednjih kriznih godina poslovala je sa gubicima koji se mere milijardama dinara, ali menadžmente ovih firmi ni preporuke vlade da smanje svoje troškove, nisu sprečile da nova radna mesta popunjavaju „šakom i kapom“.
Apsolutni rekord drži preduzeće Srbijagas koje je, prema podacima iz njihovog finansijskog izveštaja, dostupnog na sajtu Agencije za privredne registre, krajem 2010. zapošljavalo čak za 3.388 radnika više nego krajem 2008.
Srbijagas 2010. godinu završava sa 4.457 zaposlenih i gubitkom od približno 4,1 milijarde dinara, što je gotovo duplo veći minus nego godinu dana ranije (1,99 milijardi), kada je u u ovom preduzeću radilo 3.423 ljudi.
Prema podacima APR-a, poslednju nekriznu godinu, 2008. Srbijagas je završio sa dobitkom od 2,8 milijardi dinara i tada je u preduzeću bilo svega 1.069 zaposlenih. Kako se kriza povećavala i preduzeće pravilo sve veće gubitke, tako je rastao i broj zaposlenih.
Manje drastičan primer sličnog poslovanja je i u Putevima Srbije. Ovo javno preduzeće je svaku godinu od 2007. do 2010. završavalo u „minusu“. Krajem 2007. dug je bio 4,1 milijardu dinara i u preduzeću je tada radilo 1.159 ljudi, četiri godine kasnije, krajem 2010. gubitak ovog preduzeća je opet četiri milijarde dinara, ali je zaposlenih 1.275, odnosno 116 više.
Železnice Srbije su prošle godine dobile rekordnu državnu subvenciju od 16,4 milijarde dinara. Najveći deo tih para, 12,9 milijardi, potrošen je na zarade zaposlenih.
Ove godine Železnice će raspolagati sa 12,96 milijardi dinara subvencija, što je za oko tri milijarde manje nego u 2011, a veći deo novca ponovo odlazi na plate radnicima.
Zaposlenih u Železnicama je krajem 2010. bilo 20.765, a te godine ovo preduzeće je zabeležilo gubitak u poslovanju od čak 16,8 milijardi dinara, što je ovu firmu svrstalo na listu najvećih srpskih gubitaša.
Sa koliko je zaposlenih Železnica završila 2009. godinu iz finansijskih izveštaja ne može da se vidi jer su podaci iz onog napravljenog 2010. i 2009. različiti. Prema podacima iz konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2010. Železnice Srbije su krajem 2009. imale 21.488 zaposlenih.
Međutim, u izveštaju iz 2009. piše da je tu godinu ovo preduzeće završilo sa 20.695 zaposlenih. Ni podaci o gubicima preduzeća za 2009. nisu jednaki. Tako je u izveštaju iz 2010. minus Železnica u 2009. nešto veći od 6,6 milijardi dinara, a prema prethodnom izveštaju iz 2009. za tu istu godinu navodi se cifra od 6,2 milijarde dinara gubitka.
Jedna od najvećih farmaceutskih kuća u Srbiji, Galenika je preduzeće oko kojeg se poslednjih godina dizala prašina jer uprkos brojnim najavama nije privatizovano.
Zbog dugova pre godinu dana u jednom trenutku bio je blokiran i račun, ali se broj zaposlenih u periodu od 2008. do 2010. povećao za 158, sa 2.705 na 2.863 radnika.
U isto vreme, dobitak od skromnih 600.000 dinara sa kojim je Galenika završila 2008. za dve godine pretvorio se u minus od 1,4 milijarde dinara. Povećanje broja zaposlenih direktor Galenike Nenad Ognjenović prošle godine je opravdao rečima da je „dobro što dolaze mladi“.
Iz finansijskih izveštaja ovog preduzeća vidi se i da je 2008. u Galenici na troškove za zarade zaposlenima otišlo 2,4 milijarde dinara, dok je za dve godine taj trošak uvećan za čak 50 odsto, odnosno na gotovo 3,6 milijardi dinara.
Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite, pokazuje Evropski zdravstveni potrošački indeks(EHCI). Loše mišljenje o srpskom zdravstvenom sistemu imaju i građani.
