1.

U Negotinskoj Krajini ove godine treba da počne izgradnja dva vetroparka, u koje će austrijski, srpski i portugalski investitori uložili oko 110 miliona evra.

Na dve lokacije u atarima sela Dušanovac, Dupljane i Vidrovac srpsko-austrijska firma “Prikon biznis kriejšon”, sa sedištem u Novom Sadu, u izgradnju vetroparka uložiće oko 50 miliona evra, dok će na prevoju Popadija, na mestu zvanom Nikine vode, vetropark investicione vrednosti od oko 60 miliona evra graditi firma “Vat energija”.

Prema rečima direktora Božidara Škaramuce, izgradnju vetroparka u Plavni otpočeće odmah nakon dobijanja dozvola. Ova firma čiji je većinski vlasnik jedan od pionira u izgradnji alternativnih izvora električne energije, Portugalac Aurelio Tavares, širom Evrope poznata je po izgradnji solarnih i vetro parkova.

“Nadamo se da će ovaj kompleks sa 18 vetrenjača, ukupne snage od 60 megavata, biti prvi u Srbiji. Sa vlasnicima zemljišta na kojima će biti izgrađen vetropark već su napravljeni ugovori, na osnovu kojih će po svakom stubu godišnje biti isplaćivano po 1.200 evra narednih 25 godina” , kaže Škaramuca.

2.

Predsednik Srbije Boris Tadić je na predstavljanju novog “Fiat”-ovog modela u Ženevi najavio da Vlada krajem meseca i u toku narednog počinje pregovore sa još par proizvođača automobila svetskih razmera ali nije hteo da precizira o kojim se proizvođačima radi.

Predsednik je na sajmu automobila oprobao “fiat 500 L” i priznao da cena od 16.000 EUR jeste malo velika za domaće tržište.

Procene su da bi “Fiat”-ov izvoz iz Srbije mogao da vredi između jedne i 1,3 mlrd EUR, ali Tadić je prognozirao i čitavih 1,5 mlrd EUR.

3.

Srbija bi do 2020. trebalo da proizvodi oko 90 odsto evropske i oko 10 odsto svetske proizvodnje litijuma, rečeno je na Odboru za industriju Skupštine Srbije.

Očekuje se da će otvaranje rudnika jadarita, iz koga se dobija litijum, u jadarskom basenu kod Loznice imati veliki značaj za razvoj Srbije. Značaj će biti jednak onom koji je pre 100 godina za našu zemlju imalo otvaranje rudnika u Boru, ocenio je savetnik u ministarstvu rudarstva Dušan Sajić. Procenjeno je da bi taj rudnik mogao biti otvoren 2014. godine, a do kraja 2013. ćemo imati zaokružena istraživanja koja sprovodi jedna od najvećih svetskih kompanija u rudarstvu australijska firma Rio Tinto, rekao je Sajić i naveo da je procenjeno da Jadarski basen sadrži oko 220 miliona tona rude jadarit.

Sajić je ukazao i da prema najnovijim istraživanjima Srbija ima značajne rezerve zlata, što je pokazalo istraživanje kanadske kompanije Avala Risorsis u istočnoj Srbiji u koje je do sada uloženo oko 20 miliona evra. Prema njegovim rečima, u Srbiji trenutno ima oko 100 istražnih polja za sve vrste mineralnih sirovina. Predstavljajući Strategiju upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Pavlović je ponovio da bi u oblasti rudarstva do 2020. godine trebalo da bude uloženo oko tri milijarde evra i otvoreno nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta.

Planirano je da Srbija do 2030. godine postane regionalni lider u rudarstvu i da taj sektor do 2020. učestvuje sa oko pet odsto u ukupnom BDP-u zemlje u odnosu na sadašnjih dva odsto, kazao je on i naveo da je plan i da godišnji prihod od rudarstva do 2020. godine iznosi oko četiti milijarde evra.

Pavlović je rekao da je predviđeno da u otvaranje novih kopova uglja bude uloženo oko 1,4 milijarde evra, u eksploataciju uljnih škriljaca, ukoliko se utvrdi ekonomska isplativost tog projekta, oko milijardu evra, a osim otvaranja rudnika litijuma, planirana je izgradnja novog rudnika uglja u Štavlju i nastavak ulaganje u geološka istraživanja. Srbija će ubuduće značajniju pažnju posvetiti istraživanju i eksploataciji mineralnih resursa, nafte, gasa, bakra, cinka, nikla, uglja čije su rezerve dovoljne Srbiji za ceo ovaj vek, zaključio je Pavlović.

izvor: TANJUG

4.

Srbija bi za tri godine mogla da postane proizvođač električnih automobila, a takvu proizvodnju ovde vrlo ambiciozno namerava da pokrene korporacija Faraon.

Predstavnici Faraona predstavili su, naime, plan proizvodnje elektromobila, koji ne bi bio hibrid, već 100 odsto električni automobil, a fabriku bi otvorili u Srbiji 2015. godine. Direktor Faraona Vuk Stefanović kazao je da će prototip automobila biti prezentovan sledeće godine, a fabrika u Srbiji bi u prvoj godini proizvodila 2.000 vozila, a u drugoj 10.000 automobila.

Krajnji cilj kompanije da u Srbiji od 2020. do 2025. proizvodi minimum 40.000 vozila godišnje. Ovakav projekat trebalo bi da otvori više od 1000 novih “eko” radnih mesta, u roku od 5 godina od početka proizvodnje, ali i da “povuče” i oko novih 8000 “eko” radnih mesta sa dobavljačima za proizvodnju same fabrike za sklapanje automobila, kaže Stefanović.

izvor: B92

5.

Elektroprivreda Srbije planira ove godine da investira 85,6 milijardi dinara, najavio je direktor za strategiju i investicije u EPS-u Slobodan Mitrović.

Projekti prvog prioriteta vredni su 35,9 milijardi dinara, dok je planirani iznos kredita u 2012. godini 428,2 miliona evra, naveo je direktor Mitrović za časopis „kWh“. Novac će biti uložen u održavanje dostignutog nivoa proizvodnje, unapređenje životne sredine, zamenu površinskih kopova uglja čije su rezerve iscrpljene, novim , kao i u revitalizaciju zastarelih kapaciteta, prvenstveno u hidroelektranama (HE).

Godišnjim planom poslovanja, u 2012. su planirana ulaganja u modernizaciju pojedinih termoelektrana (TE) i kopova, zamenu i modernizaciju distributivne mreže i mernih uređaja, kao i za dalji razvoj informacionih sistema. Ulaganja se, prema Mitroviću, odnose na pripremne radove u otvaranje površinskog kopa «Radljevo», kao i za radove na kopovima „Tamnava – Zapadno polje“, „Veliki Crljeni“, „Polje C“, „Polje E“ i „Polje G“, odnosno početak „Tamnava – Južno polje“.

EPS je planirao i investicije za radove u okruženju kopova lignita, koji se tiču sredstava za preseljenje.

Očekuje se i nastavak aktivnosti za završetak započetih investicija, kao što su revitalizacija TE „Kostolac B2“, ali i za početak novih TENT A5 i TENT B1.

Predviđeno je i stvaranje uslova za investicije koje će biti realizovane u narednoj godini, kao što je TE „Kostolac B1“, kao i nastavak modernizacije mlinova u TE „Nikola Tesla A“ i rekonstrukciji elektrofilterskih postrojenja u TE „Nikola Tesla B“, naglasio je direktor za strategiju i investicije EPS.

Izvor: TANJUG

6.

Kompanije iz Japana su zainteresovane za gradnju nove termoelektrane u Obrenovcu, izjavio je direktor Termoelektrana “Nikola Tesla” (TENT) Petar Knežević.

On je u Obrenovcu nakon razgovora sa privrednom delegacijom Japana kazao da su japanske kompanije veoma zainteresovane za saradnju sa Elektroprivredom Srbije. “Učešće japanskih kompanija u finansiranju gradnje elektrane TENT B3 je stvar za razgovore, ali sam dolazak i sastav privredne delegacije Japana koja je posetila TENT pokazuje ozbiljnost“, kazao je Knežević.

U delegaciji Japana koja je posetila TENT bili su predstavnici sedam japanskih kompanija, među kojima su Micubiši, Hitači i Kavasaki, predstavnici japanske ambasade i agencije za saradnju Japana sa drugim zemljama Džetro (Jetro). 

Izvor: Beta

7.

Kanadska rudarska kompanija „Avala risorsis“, otkrila je kod Žagubice rezerve zlata koje se kreću od 1,7 do čak 9,46 grama po toni.

Ovo je potvrdio Džastin van der Torn, glavni menadžer istraživanja u kanadskoj kompaniji.

Kako se navodi do ovih informacija se došlo na na osnovu obavljenih 140.000 analiza i izbušenih gotovo 50.000 metara u 195 bušotina, na istražnom polju „Bigar“, na planini Crni vrh u okolini Žagubice.

Ukoliko rezultati budu dobri, realno je da za tri godine počnu radovi na otvaranju rudnika zlata, što je investicija od najmanje 300 miliona dolara.

Izvor: Novosti

8.

Velika prašina u javnosti se podigla kada je 2008. najavljena izgradnja elitnog stambeno-poslovnog kompleksa sa golf terenom na 300 ha u surčinskom naselju Bečmen. Od tada do danas izraelski konzorcijum, korak po korak, napreduje ka realizaciji ovog projekta vrednog milijardu dolara.

U kompaniji “Elgolf”, koja je ovlašćeni zastupnik izraelskog investicionog fonda, “eKapiji” je potvrđeno da se od izgradnje multifunkcionalnog kompleksa ne odustaje.

- U toku aprila članovi investicionog fonda iz SAD i Izraela trebalo bi da dođu u Surčin kako bi sa predstavnicima opštine potpisali protokol o početku izgradnje. Pregovaramo sa projektantima o izradi plana detaljne regulacije tih 300 ha. To će trajati 5-6 meseci tako da na jesen očekujemo usvajanje plana u opštini i počećemo izradu glavnih projekata delova kompleksa koji će prvi biti izgrađeni. Očekujemo da ćemo u maju, junu sledeće godine početi izgradnju saobraćajnica i prateće infrastrukture, a potom i prvih stambeno-poslovnih objekata – kaže u razgovoru za “eKapiju” Vojkan Vuletić iz firme “Elgolf”.

Naš sagovornik napominje da je pre nekoliko godina investicioni fond tražio prostor u celoj jugoistočnoj Evropi i da im se svideo ovaj u Surčinu koji je bio u ponudi za prodaju.

- Nema nikakve sumnje da je ovaj projekat aktuelan i da nastavljamo sa realizacijom. Investicioni fond, registrovan u Izraelu, u kojem su najviše akcionara Amerikanci jevrejskog porekla, uzeo je u zakup na 99 godina ovu lokaciju. Za prvih deset godina zakupa već je plaćeno 2,6 mil USD – kaže Vuletić.

Kako navodi sagovornik “eKapije”, pretprodaja stambeno-poslovnih jedinica je već počela.

Iz “Elgolfa” najavljuju da će domaći građevinci biti angažovani na izgradnji kompleksa u Bečmenu. Ko će upravljati kompleksom u Surčinu nakon izgradnje, u ovoj kompaniji kažu da je još rano da se govori, ali tvrde da je izvesno da će kompleks biti izgrađen za 5,5 godina što znači da otvaranje celog kompleksa možemo očekivati krajem 2017. godine.

9.

Američka kompanija koja se bavi zelenom energijom Nju dženerejšn pauer zainteresovana je za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji, piše list Blic.

Kako se navodi, radi se o investiciji vrednoj 3,5 milijardi dolara.Direktor Nju dženerejšn pauera i direktori kompanija sa kojima sarađuju (Tošiba, Iton, Orenko hidropauer, Martifer grupa i Džouns lang lasal) razgovarali su u martu u Beogradu sa predstavnicima Elektroprivrede Srbije (EPS) o mogućim ulaganjima u zelenu energiju, piše Blic.

Bilo je reči o gradnji energetskih kapaciteta od ukupno 1.430 megavata, od čega 50 megavata korišćenja solarne energije, 200 megavata na biomasu, 50 megavata od korišćenja otpada, 450 megavata vetroenergije i 680 megavata velikih hidroprojekata”, prenosi beogradski list.

Nosilac projekta bio bi Nju dženerejš pauer, čiji je vlasnik Čirinijev Katurija, Amerikanac indijskog porekla, dok bi ostale kompanije učestvovale u delu posla u kojem su specijalizovane. Izvršni direktor EPS-a Bratislav Čeperković rekao je za Blic da su Amerikanci tražili da budu većinski partner u tom poslu, kao i da srpska strana garantuje odredjene podsticajne cene koje važe za dobijanje energije iz obnovljivih izvora. Prema njegovim rečima, u slučaju formiranja konzorcijuma, to bi bila najveća investitorska grupa koja je u proteklih 20 godina iz Sjedinjenih Američkih Država došla u jugoistočnu Evropu.

Izvor. Beta, Blic

10.

Srbija ima kapacitet da u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda prevaziđe Holandiju, kaže zamenik šefa delegacije EU u Srbije Adriano Martins.

Inače, izvoz poljoprivrednih proizvoda u Holandiji dostiže 62 milijarde evra, dok u Srbiji ta suma iznosi 2,7 milijardi dolara. Na konferenciji posvećenoj potencijalima srpske poljoprivrede, on je naveo da je Srbija jedina zemlja koja je kandidat za članstvo u EU, a beleži suficit u izvozu agrara.

Martins dodaje da je u našoj zemlji prošle godine 20 procenata povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda i da 50 odsto ukupnog izvoza čine poljoprivredni proizvodi.Na otvaranju današnje konferencije ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović rekao je da su sve mere agrarne politike usmerene su na povećanje prinosa i proizvodnje u poljoprivredi, kako u ratarstvu tako i u stočarstvu, kao i na povećanje izvoza i rasta BDP-a.

On je rekao da se u Srbiji 800.000 porodica bavi agrarom, a da je za 400.000 poljoprivredna proizvodnja primarna delatnost, pa je jasan cilj Ministarstva i Vlade da se unapredi razvoj te grane koja je jedan od stubova privrede. Petrović je podsetio da je lane izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije bio 2,7 milijardi dolara i izrazio očekivanje da će u 2012. godine biti znatno veći.

Ministar je rekao da se u ovoj godini očekuje i povećanje prinosa u ratarstvo i stočarstvo što bi trebalo da utiče i na povećanje proizvodnje hrane u Srbiji.

Ambasadorka Danske u Srbiji Mete Kjuel Nilsen istakla je da Srbija ima ogroman potencijal za razvoj poljoprivrede, ali da mora unapređivati preduzetnički duh i uvoditi inovacije.

Ona čak smatra da Srbija ima klimu i infrastrukturne mogućnosti da proizvodi proizvode koje uvozi iz južnih krajeva. Ona je dodala da su u agraru veliki potencijali u obnovljivim izvorima energije, kao što su biogas i biomasa.

Izvor: Beta, TANJUG

Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić je delegaciji iz Kine predložio učešće i projektima u vrednosti od 5,5 milijardi evra. U pitanju su projekti na Koridoru 10, u okviru rekonstrukcije i izgradnji nove železničke infrastrukture. “Master planom zacrtana je izgradnja dvokolosečne pruge na kojoj bi se razvijala brzina od 160 kilometara na sat. Rok za završetak kompletnog posla je sedam godina”, istakao je ministar Mrkonjić.

Drugi projekat je, prema Mrkonjiću, izgradnja auto-puta između Beograda i Čačka prema Crnoj Gori, čija je vrednost pet milijardi evra. “Na Koridoru sedam, to je vodni pravac, devet luka čeka na rekonstrukciju, a ukupna vrednost posla je između tri i četiri milijarde evra”, kazao je Mrkonjić. Predstavnici kompanije “Kina gezhkuba internacional” izrazili su interesovanje da učestvuju na tenderu za čišćenje Dunava, kao i devet luka, koje zahtevaju rekonstrukciju ili izgradnju potpuno novih lučkih objekata.

Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić je upoznao članove kineske delegacije o mogućnostima da investiraju u Srbiju, pre svega u energetiku. “Druga faza termoelektrane Kostolac jeste prilika da nastavimo razgovore, planirane za kraj avgusta. Ni izborne aktivnosti, ni formiranje nove Vlade, neće uticati na pristupanje konkretizovanju onoga što smo za predhodne četiri godine ostvarili“, kazao je Škundrić i dodao da su ispunjeni svi preduslovi za konkurisanje na tenderima.

On navodi da “imamo mnogo gotovih projekta, a vaše je da se odlučite i pronađete svoje mesto, ne samo u energetskom sektoru, već i izgradnji auto puteva, aerodroma, luka, obnovljivih izvora energije”.

Škundrić je dodao da se aktivno radi i na deregulaciji vodnih tokova, jer je tokom 2011. Srbija imala loše iskustvo i velike štete od poplava. Savetnik premijera je dalje kazao kako “samo na izgradnji elektro prenosa u narednih sedam do osam godina moramo da izvršimo kompletnu rekonstrukciju i uradimo potpuno novu interkonekciju sa ostalim zemljama iz okruženja”.

Izvor: Tanjug

12.

Vino Župa iz Aleksandrovca potpisaće ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede vrednosti 235 miliona evra o obnavljanju starih zasada vinograda i voća i povrća.

“Plan je da se na teritoriji Rasinskog okruga obnove stari zasadi vinograda i da zaživi ratarstvo koje je postojalo u trsteničkom kraju. Osim toga, trebalo bi da se pokrene i proizvodnja kalemova koji bi se kasnije izvozili”, rekao je državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Đidić.

Budžet Ministarstva poljoprivrede u ovom trenutku iznosi oko 220 miliona evra a vrednost ugovora koji će biti potpisan sa Vino Župom na sedam godina, veća je od celokupnog budžeta Ministarstva poljoprivrede, ukazao je on.

“To je značajno jer će mnoge površine koje su sada zaparložene moći da se obrađuju, a siguran sam da će u tih sedam godina početi da se formiraju i male prerađivačke industrije koje bi, zbog blizine sirovina, i manjih troškova transporta bile konkurentne na tržištu”, dodao je državni sekretar. Menadžment Vino Župe će se oglasiti kada ugovor bude potpisan, rečeno je u toj kompaniji, dok je direktor marketinga Dragan Miladinović istakao da su fizički obim proizvodnje i plasman u 2011. godini povećani za 50 odnosno 80 odsto.

Izvor: Tanjug

13.

Korporacija Faraon potpisala je ugovor o partnerstvu sa američkom kompanijom A123 Sistems, proizvođačem litijum-jonskih baterija.

To znači da će prvi srpski elektromobil, koji Faraon korporacija namerava da proizvodi, biti snabdeven baterijama ovog proizvođača.

Direktor Faraona Vuk Stefanović je kazao da je raditi sa jednom od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju litijum-jonskih baterija koje se koriste kao pogonski sistem u elektroautomobilima odlična polazna tačka za zdravu, dugoročnu budućnost kompanije, budući da su te baterije u ranom 21. veku ključ elektroautomobila.

Stefanović je najavio da će uskoro objaviti i ime partnera koji će snabdevati Faraon korporaciju elektro-motorom i elektro-kontrolerom, takođe izuzetno bitnim elementima za rad jednog elektroautomobila.

Direktor kompanije A123 Sistems za Evropu Roland Jeuter je naglasio da je razlog ulaska u posao sa Faraon korporacijom taj što im se svidela energija i entuzijazam menadžmenta i dodao da se raduje što će zajedno sa njima razvijati elektroautomobil i da će se njegova firma potruditi da automobil bude snabdeven najnaprednijim Li-Ion baterijama na svetu.

Jeuter je kazao da je A123 Sistems jedna od njvećih proizvođača Li-Ion baterija na svetu, zapošljava 2.500 ljudi u Severnoj Americi i Aziji i ima najveću laboratoriju za istraživanje i razvoj Li-Ion baterija na svetu. “A123 Sistems je kompanija koja je uložila više od 500 miliona dolara u istraživanje i razvoj Li-Ion baterija i posluje iz svog sedišta u Sjedinjenm Američkim Državama, a ima pogone u Kini i Južnoj Koreji”, kazao je Jeuter.

A123 Sistems svojim Li-Ion baterijama između ostalih, snabdeva kompaniju Fisker Automotive i njihov luksuzni automobil Fisker Karma.

Izvor: B92

14.

Češka kompanija “Metrostav” je spremna da investira više od 300 miliona evra u gradnju beogradskog železničkog čvora Prokop i autoputa Beograd-Čačak.

Tročlana delegacija “Metrostava” razgovarala je sa predstavnicima Mnistarstva za infrastrukturu i energetiku i najavila da ima jasan i precizran plan kako da navedena sredstva plasira u realizaciju dva velika infrastruturna projekta u Srbiji.

Resorni ministar Milutin Mrkonjić je u razgovoru sa predstavnicima “Metrostava”, koji ima godišnji obrt od 1,2 milijarde evra, predložio da u naredne dve sedmice bude potpisan protokol o namerama, s obzirom da je češka kompanija na finansijskom i tehnološkom nivou jedna od najreprezentativnijih i u evropskim okvirima, kao i da je spremna da odmah počne sa realizacijom investiconih projekata u Srbiji.

“Veoma dobro poznajemo unutrašnju strukturu vaše kompanije, znamo da je izgradila i praški metro, koji spada u najbolje podzemne železnice na Starom kontinentu.Veoma nas raduje činjenica da ste prepoznali Srbiju kao zemlju u koju je dobro investirati, s obzirom da smo u punom privrednom zamahu i da je sada stvoren privredni ambijent, u kojem se potencijalni investitori mogu osećati sigurno, kako sa zakonodavnog, stručnog, tako i finansijskog aspekta. Spremni smo da napravimo model koji će odgovarati svima i da odmah počnemo sa realizacijom”, rekao je ministar Mrkonjić.

Miroslav Balint,menadžer za nove projekte u „Metrostavu” je kazao da je češka kompanija “odlučna u nameri da investira novac u Srbiju. Obavili smo mnogo razgovara, uverili se da postoje gotovi i veoma privlačni projekti, u to su nas uverili i vodeći ljudi CIP, pa nema razloga da se ne krene u realizaciju ovih poslova”, rekao je Balint.

Balint je dalje kazao da pošto je i ministar Mrkonjić “saglasan da ubrza sve procedure, a istovremeno nas je i zainteresovao da ozbiljno razmotrimo učešće naše kompanije u izgradnji autoputa između Beograda i Čačk, na Koridoru 11, mi smo spremi da protokolom, koji bismo potpisali u Pragu, sve preciziramo i stavimo u funkciju kapital određen da se investira u srpske projekte”.

Dogovoreno je da delegacija Ministrastva za infrastrukturu i energetiku poseti Prag i potpiše ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i tako napravi prvi korak ka konačnom dogovoru o učešću ove kompanije u izgradnji kapitalnih projekata u Srbiji.

Izvor: Tanjug

15.

Predsednički kandidat koalicije “Lista za bolji život” Boris Tadić najavio je u Vlasotincu da bi sporazum sa kompanijom Danijeli mogao biti sklopljen na leto.

Danijeli je jedna od tri najveće svetske kompanije u industriji čelika, podsetio je Tadić i dodao da se privode kraju razgovori sa ovim tradicionalnim kooperantom Fijata. “Mi privodimo kraju razgovore sa kompanijom Danijeli i mislim da bismo u junu ili julu mogli završiti konačni sporazum koji bi podrazumevao novih milijardu i 200 miliona evra izvoza, posle dve milijarde o kojima je govorio čelnik Fijata pre nekoliko dana. To potpuno menja krvnu sliku sprske ekonomije i privrede. To je proces reindustrijalizacije srpske privrede, poručio je Tadić.

Dovođenje velikih kompanija traje godinama i sada donosi rezultate, podvukao je on, ukazujući da Beneton želi da nastavi razgovore o novim investicijama u Srbiju, te najavio da će primiti šefa te kompanije, iako više nije predsednik, jer je potreban kontinuitet.

Izvor: Tanjug

16.

Indijska Embasi grupa počeće sutra gradnju informatičko-tehnološkog parka na površini od 25.000 kvadratnih metara, u kojem će posao naći oko 15.000 stručnjaka.

To je najveća investicija u informatički sektor Srbije od 600 miliona evra, a u prvoj fazi realizacije tog projekta biće uloženo oko 40 miliona evra, najavio je u Beogradu predsednik Embasi grupe Džitu Virvani.
.“Očekujem da će za godinu dana u Inđiji biti zaposleno 1.000 mladih stručnjaka, a za deset godina 25.000 inženjera i IT stučnjaka”, kazao je Cvetković.On je izrazio očekivanje da će IT park uticati na formiranje nove generacije stručnjaka koji će obezbediti da Srbija postane lider u regionu u toj oblasti.

“Vlada Srbije je stalno opredeljena da podržava razvoj IT tehnologija, kao šansu za razvoj čitave zemlje”, rekao je Cvetković. Predsednik opstine Inđija Goran Ješić je kazao da se u ovom trenutiku u Inđiji realizuje šest investicija, zahvaljujići radu Vlade premijera Mirka Cvetkovića.

17.

Kada je postalo jasno da fabriku neće preuzeti italijanski „Iveko”, kao dugogodišnji partner i suvlasnik firme, u „Zastava kamione“ stigla je spasonosna vest.

Reklo bi se u poslednjem trenutku za preduzeće koje godinama ne uspeva da pronađe strateškog partnera koji bi zaustavio dalje propadanje i sve izvesniji krah nekadašnjeg giganta. Da sve bude interesantnije, informacija o mogućem spasonosnom rešenju za „Zastava kamione“ stigla je s druge strane Atlantika, iz SAD, odakle bi, ako sve bude kako je najavljeno, uskoro trebalo da stigne delegacija „AM dženerala“, kompanije poznate po proizvodnji čuvenog vojnog vozila „hamer“.

Posetu predstavnika ove američke kompanije Kragujevcu ugovorio je ambasador Srbije u SAD Vladimir Petrović, sin nekadašnjeg gradonačelnika Kragujevca i svojevremeno predsednika Narodne skupštine Borivoja Petrovića.

Navodeći da je obavešten o razgovorima koje je naš ambasador vodio sa predstavnicima američke kompanije, direktor „Zastava kamiona“ Đorđe Nestorović izjavio je da bi ovo preduzeće relativno brzo moglo da odgovori zahtevima bilo kog stranog partnera koji dolazi iz iste branše. “Dobro je što se govori o dimenziji strateškog partnerstva, budući da nas iz krize može izvući samo takva vrsta saradnje. Istovremeno, naša fabrika je, imajući u vidu tradiciju dugu više od sedamdeset godina, spremna da ispuni najviše svetske standarde, pa i kad je reč o proizvodnji vojnih vozila“, poručio je direktor Nestorović.

Izvor: Politika, B92

18.

Konzorcijum bugarskih firmi “Rubin” i “Glass industry” preuzeo je u utorak (17. aprila 2012. godine) “Srpsku fabriku stakla” od “Srbijagasa”. Garant ugovora je Korporativno-trgovinska banka iz Sofije, vlasnik bugarskih firmi koje preuzimaju paraćinsku staklaru. Konzorcijum bugarskih firmi “Rubin” i “Glass industry” potpisao je krajem marta dokument o preuzimanju 63% vlasništva u Srpskoj fabrici stakla iz Paraćina od “Srbijagasa” po ceni od 35 mil EUR.

Bugarski vlasnik planira da u narednom priodu investira u modernizaciju fabrike obaveznih 22 mil EUR. Međutim, investicije u fabriku u kojoj je tehnologija zastarela biće duplo veće i iznosiće, kada se okončaju, 40 mil EUR, rekao je na konferciji za novinare predstavnik Korporativno-trgovinska banke Nihad Čoragić.

– Savremenu opremu nabavićemo iz Nemačke. Tamo će na osposobljavanje uskoro krenuti radnici koji će raditi na robotizovanim, novim mašinama, izjavio je Čoragić i dodao da će, zbog toga, Staklara već sledeće nedelje raspisati konkurs za prijem oko 50 novih inženjera, tehničara i radnika druge struke. Kadrove će tražiti po celoj Srbiji, ako ih ne bude u Paraćinu.Kada se završi modernizacija, “Srpska fabrika stakla” biće lider u proizvodnji ambalaže na Balkanu. Staklena masa za proizvodnju ambalaže iz novih peći poteći će u savremene mašine i krenuće proizvodnja krajem godine, objasnio je Čoragić.

19.

Luksemburški investicioni fond “Sekurum ekviti partners” odlučio je da u Srbiji izgradi solarni park, najveći na svetu, vredan 1,7 milijardi evra.

Ugovor sa državom biće potpisan sledeće nedelje, posle čega će MX grupa, treći najveći proizvođač solarne opreme u Evropi, početi sa izgradnjom fabrike. O tačnom mestu fabrike koja će proizvoditi opremu za solarni park koji će se prostirati na 3.000 hektara još se razmišlja.Najverovatnije je reč o lokaciji 50 kilometara od Beograda prema jugu, jer su to prostori sa dovoljnim brojem sunčanih sati tako da se može proizvoditi struja.

“Sva energija koja se proizvede u ovom parku biće namenjena izvozu, mahom u zemlje Evropske uniju, i zato Srbija nema obavezu da proizvođačima plaća takozvane podsticajne (feed in) tarife“, objašnjava Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koje će u ime Vlade Srbije potpisati ugovor sa investicionim fondom. Ukoliko MX grupa dobije sve dozvole za gradnju na vreme, od januara 2013. bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka i ona bi se po fazama odvijala do kraja 2015. Kako se očekuje, prvi zeleni kilovati izaći će na tržište Srbije, ali i EU u drugom tromesečju 2016.

U fabrici za izradu solarne opreme trebalo bi da radi 200 ljudi, mahom projektanata, inženjera građevine i arhitekture, dok bi solarni park trebalo da zaposli još 1.000 ljudi. Za realizaciju tog projekta će se koristiti zemljišta koja se nalaze u regionima Srbije sa najvećom efikasnošću sunčeve ozračenosti i u blizini dalekovoda sa odgovarajućim kapacitetom za prenos električe energije.

Takođe, parametar za korićenje zemljišta je da su marginalna, jer je strateška i etička odluka kompanije da ne upotrebljava zemljišta namenjena poljoprivredi. Predstavnik firme Sekurum Alesio Kolusi rekao je u februaru na predstavljanju projekta da je između velikog broja zemalja kojima je taj projekat bio ponuđen izabrana Srbija zbog spremnosti institucija Vlade Srbije da prihvate projekat, geografskog položaja zemlje, idealnih klimatskih uslova za obnovljive izvore energije, kao i visoko obrazovanog i kvalifikovanog kadra.

Izvor: B92, Blic

20.

Delegacija slovenačkih privrednika i gradonačelnika ovih dana trebalo bi da poseti Sremsku Mitrovicu, najavio je prvi čovek tog grada Branislav Nedimović.

„Ovih dana očekujemo i zvanična ponudu slovenačkog investitora za kupovinu industrije Mitros, kao i konkretne ponude zainteresovanih za oživljavanje mitrovačke mlekare. Takođe, jedan strani investitor iz oblasti automobilske industrije zainteresovan je za preuzimanje pogona Mitrovačke industrije ventila“ , izjavio je Nedimović. On ističe da je reč o važnoj poseti jer su konačno uspeli napori da se u Mitrovicu dovede velika grupa privrednika i uticajnih ljudi i da im se predstave potencijali.

„Uoči dolaska te delegacije dobićemo i zvaničnu ponudu za kupovinu Mitrosa. Reč je o slovenačkom investitoru koji je ranije kupovao Mitrosove proizvode i prodavao ih američkoj vojsci. Dakle, sve ostaje u okviru delatnosti. Važno je da zainteresovani investitori žele da odmah realizuju taj posao i spremni su da odmah plate cenu koju odredi stečajno veće. Dakle, Mitros dobija perspektivu, konačno smo pronašli kupca iz iste delatnosti tako da će nadležni sve detalje uskoro saopštiti javnosti, a ja sam u tom poslu bio samo neko ko je vodio računa o interesima građana i o njihovom zapošljavanju“ , pojasnio je Nedimović.

On je dodao da se ove sedmice očekuje pismo o nameri preuzimanja još jedne mitrovačke kompanije koja je nekada uspešno poslovala. „Slobodno se može reći da ne radimo samo na privlačenju grinfild investicija, već radimo i na oživljavanju starih privrednih pogona. Obavili smo već dve runde razgovora o jednoj firmi koja je u problemima, a reč je o mlekari. Paralelno sa tim, vode se i pregovori o preuzimanju pogona bivše Mitrovačke industrije ventila od strane jedne kompanije iz oblasti automobilske industrije“ , istakao je Nedimović.

Izvor: Danas

21.

Vlasnik italijanske Kalearo grupe Masimo Kalearo namerava da investira u Niš, gde planira da proizvodi automobilske navigacione uređaje brenda Telefunken.

Kalearo je rekao da su mnoge italijanske firme već prisutne u Srbiji, a uveren je da će ih biti još. On je naveo da su pozitivna iskustva mnogih firmi doprinela da se Kalearo grupa odluči na investiciju u Srbiju, kao i iskustva zajedničkih prijatelja, poput uticajnih ličnosti kao što su Montecemolo, Beneton, Markione. Kalearo je kazao da želi da iskoristi veliki potencijal inženjera u Srbiji, koji su oduvek bili poznati po svojim inovacijama, a koji su neiskorišćen kapacitet.

On je najavio da namerava da uspostavi saradnju između istraživačkih instituta u Italiji i istraživačkog centra u Nišu.Radnu snagu, kako je istakao, ne namerava samo da koristi u smislu manuelnog rada, već intelektualnog. Kalearo grupa je odnedavno postala vlasnik brenda Telefunken, podsetio je on, rekavši da mu je želja da taj brend razvija u Evropi, a naročito bi se okrenuo prema tržištu Rusije, gde velike automobilske kompanije pokreću svoju proizvodnje.

Srbija i Niš bi mogli biti jedan most, i proizvodi iz Srbije bi mogli pokrivati sve proizvođače automobilske industrije u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza, kazao je Kalearo. Predstavnik Kalearo grupe bio je u Srbiji početkom ovog meseca, kada mu je prezentovan EI holding i projekat NTP Tehnis, kao najpovoljnija destinacija u Srbiji za investiciju u tehnološku proizvodnju koja je potrebna grupaciji.

Izvor: Tanjug

22.

Predsednik Sportskog društva Crvena zvezda Petar Škundrić kaže da će potpisivanjem Memoranduma sa jednom kineskom kompanijom početi rekonstrukcija “Marakane”.

Memorandum o rekonstrukciji Zvezdinog stadiona biće potpisan u četvrtak.”Potpisivanje Memoranduma znači da je počeo proces rekonstrukcije naše ‘Marakane’ i njenog pretvaranja u najmoderniji stadion u ovom delu Evrope”, rekao je Škundrić na osnivanju zvaničnog kluba navijača Crvene zvezde u Požarevcu.

On je dodao da je izgradnja novog Zvezdinog stadiona investicija koja vredi najmanje 450 miliona evra.

“Očekujemo da u narednim mesecima završimo pregovore o ugovoru o izgradnji stadiona, da kineski partneri obezbede finansiranje od banaka iz te zemlje, kao i da do kraja godine završimo pripreme za početak prve faze rekonstrukcije našeg stadiona“, kaže Škundrić. Predsednik SD Crvena zvezda rekao je da se iza fudbalskog kluba nalazi “veoma teško vreme” u kojem se borio s milionskim dugovima, nasleđenim problemima i izgubljenim pozicijama.

“Ti problemi će u narednom periodu biti rešeni zahvaljujući nekolicini važnih koraka koji su učinjeni proteklih meseci, a čija realizacija se očekuje veoma brzo“, istakao je predsednik SD Crvena zvezda.

Izvor: Beta

23.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da su u toku pregovori sa partnerima u Kuvajtu o remontu i modernizaciji tenkova M-84. Njih je ovoj zemlji prodala početkom devedesetih godina naša namenska industrija, dodao je Šutanovac.

Šutanovac je prilikom posete Tehničkom remontnom zavodu (TRZ) rekao da je “zavod jedan od važnih resursa naše odbrane, ne samo zbog pružanja usluga Vojsci Srbije, nego i zbog mogućnosti da svoje kapacitete i stručno znanje iskoristi za pružanje usluga armijama drugih zemalja”.

“Sada je u toku konkurs za prijem 125 novih radnika, među kojima su 32 inženjera, veliki broj majstora i drugih lica”, rekao je ministar odbrane. Novi direktor TRZ, pukovnik Goran Marjanović, rekao je da je u Zavodu sada zaposleno oko 450 radnika koji su, uz nove stručne kadrove, garancija da će svi preuzeti poslovi biti na vreme i kvalitetno obavljeni.
Šutanovac je u Čačku posetio i kompaniju Sloboda gde su ga domaćini upoznali sa naporima da se otklone posledice havarije u pogonu pirotehnike od 27. decembra 2010. godine.

 Proizvodnja je obnovljena i modernizovana, već rade dve nove linije za kompletiranje artiljerijske municije. Generalni direktor Zoran Stefanović rekao je da višetruko povećana produktivnost i bitno poboljšani uslovi rada.

U poslednje dve godine sklopljeni su najveći izvozni poslovi u istoriji kompanije. Za ovu godinu već je ugovorena isporuka stranim kupcima vredna 46 miliona dolara dok je od Ministarstva odbrane dobijena narudžbina vredna 360 miliona dinara, rekao je Stefanović.

Šutanovac je ocenio da Sloboda, kao i ostale fabrike odbrambene industrije, ima perspektivu. On je naveo podatke da je namenska industrija 2006. godine imala izvoz vredan oko 60 miliona dolara, a da je ta suma ove godine učevorostručena.Sve se to odrazilo i na primanja zaposlenih.

Izvor: Tanjug

24.

U Srbiji se u narednih sedam do osam godina očekuju ulaganja od devet milijardi evra u energetiku, kaže savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić.

On je najavio i znatno veće korišćenje energije sunca kao neiscrpnog izvora energije.Škundrić kaže da Srbija ima 20 do 40 odsto više sunčanih dana od evropskog proseka i da se, pošto se cena tehnologije za korišćenje sunčeve energije u proteklih pet godina smanjila za 50 odsto, u narednom periodu očekuje znatno veće korišćenje te vrste energije.

S obzirom na to da Srbija, kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope, ima obavezu da poveća ukupan udeo obnovljivih izvora energije sa 21,8 na 29 odsto, energija sunca sve više dobija na značaju, naglasio je Škundrić.“Cene energenata, od uglja do uranijuma, iz godine u godinu rastu, dok su cene novih sistema za korišćenje sunčeve energije danas upola manje nego što su bile pre četiri, pet godina, i to ukazuje da usmeravanje na korišćenje solarne energije ima pun smisao”, kazao je Škundrić.

Gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić ukazao je na veliki potencijal sunčeve energije u Pčinjskom okrugu i naveo da grad Vranje, sa 272 sunčana dana godišnje i više od 30 lokacija za izgradnju mini hidro elektrana, predstavlja izuzetno povoljan region za ulaganja u obnovljive izvore energije.

Vranjska Banja poseduje velike mogućnosti za korišćenje geotermalnih izvora za generisanje toplotne i električne energije. Očekujemo da u narednom periodu Pčinjski okrug i grad Vranje postanu energetski centar Srbije, dodao je Stojčić. “Srbija ima više od 2.000 sunčanih sati godišnje, što je gotovo dva puta više od evropskog proseka. Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u regionu jugoistočne Srbije – Niš, Kuršumlija, Vranje,” izjavila je predsednik UO CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić.

Iako je zainteresovanost investitora velika, još je mali broj realizovanih projekata. Cilj ovog skupa je da zainteresujemo lokalne samouprave za solarne projekte i da unapredimo investicionu klimu u oblasti investiranja u „zelenu energiju”, dodala je Arsić- Karišić.

Samo jedan solarni kolektor površine od svega jednog metra generiše energiju koja se dobija sagorevanjem 130 litra nafte, pruža uštedu od 750 kilovat-časova (kWh) električne energije, podmiruje do 30 odsto potreba za grejanjem i smanjuje emisiju ugljen-dioksida za više od 305.000 tona godišnje, rečeno je na skupu.

Izvor: agencije

25.

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić, zajedno sa predsednikom opštine Bač Tomislavom Bogunovićem i predstavnicima slovačke kompanije “Enesco”, simboličnim udarcima – tri puta čekićem u kamen temeljac, što je slovačka tradicija, označio je početak izgradnje termoelektrane na biogas u Industrijskoj zoni u Baču.

Ovom značajnom događaju prisustvovao je i ambasador Slovačke u Republici Srbiji Jan Varšo, saopšteno je na sajtu Vlade Vojvodine. Radi se o termoelektrani snage oko 4 MW, čija je ukupna vrednost 15 mil EUR, a predsednik Vlade Vojvodine podsetio je da je ovo druga investicija u ovoj nedelji, gde je reč o sličnoj sirovini, na ekološkim osnovama,a za potrebe proizvodnje energije.

U Vojvodini sve više niču pogoni, koji koriste ono što je naše blago, a što je ranije tretirano kao otpad nakon žetvi i nakon poljoprivredne proizvodnje. Reč je o projektu koji je usaglašen sa najvišim ekološkim standardima, koji će zaposliti 25 ljudi direktno i 100 indirektno. Međutim ono što je veoma važno je da se ono što je blago i plod ove zemlje više neće bacati, već koristiti i još važnije, što investitori najvljuju realizaciju ovih projekta širom Vojvodine – rekao je Pajtić.

Kako su naglasili predsednik opštine Bač Tomislav Bogunović i investitori u ovaj projekat, za funkcionisanje elektrane koristiće se 100% prirodni biološki materijal i ona ne utiče negativno na životnu sredinu. Biomasa koja se javlja kao izlaz iz proizvodnje (osim električne i toplotne energije) vraća se u zemljište kao organska materija, odnosno izvanredno prirodno đubrivo.

Veliki deo električne energije iz ove elektrane, čiji se završetak očekuje krajem maja 2013. godine, biće namenjen građanima, lokalnim firmama i za raznorodne usluge u vezi sa prozvodnjom električne i toplotne energije.Ovaj projekat je do sada najveća investicija u regionu od strane investitora iz Slovačke u oblasti obnovljivih energetskih izvora.

26.

Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić postavili su juče kamen temeljac za prvi vetropark u Srbiji “Vrška Čuka 2A” instalisane snage devet megavati.

Ovo je ne samo istorijski trenutak za Zaječar, već i za Srbiju – ocenio je Škundrić i rekao da ovim počinje realaizacija projekta izgradnje energetskih kapaciteta koji će proizvoditi energiju na bazi vetra.

Ničić je naglasio da su ovo pionirski koraci koji ukazuju na smernice kojim bi Srbija trebala da ide. Spremni smo da čim uđe gasovod Južni tok tražimo da bude izgrađena gasna elektrana u Zaječaru kako bi Timočka krajina bila energetski stabilno područje – rekao je Ničić.

Nakon ovog vetroparka, na istoj lokaciji, biće izgrađena još tri, ukupne instalisane snage 35,45 megavati. Predviđena je izgradnja 17 vetrenjača, razvodno postrojenje i priključni dalekovod dužine 5,5 km a takođe će biti rekonstruisano i izgrađeno 50 km lokalnih puteva.

Na realizaciji ovog projekta biće angažovano oko 1.000 radnika a u stalni radni odnos biće primljeno između 50 i 100 visokoobrazovanih stručnjaka iz Zaječara i okoline.Projekat vetroparka rađen je u srpsko-bugarskoj saradnji firmi “Kolubara” iz Mionice i “Worley Parsons Europe Energy Systems” iz Sofije. Generalni izvođač radova je “Kolubara” iz Mionice, a investitor “VP Energy Systems” iz Švajcarske.

Ukupna vrednost investicije je oko 100 mil EUR, a očekivana proizvodnja struje biće oko 75 miliona kilovat sati godišnje. Očekivani rok završetka radova na vetroparkovima i puštanje istih u pogon je oko 30 meseci.

27.

U opštini Kovačica uskoro bi trebalo da počne izgradnja vetroparkova vrednosti 350 mil EUR. Reč je o dva projekta izgradnje vetroelektrana koje će sprovoditi dve firme – “Electrawinds” iz Srbije, i “Electrawinds – K” koja će biti registrovana na području opštine Kovačica, objavio je opštinski sajt kovacica.org.

Vetroparkovi će biti građeni u katastarskim opštinama Kovačica i Debeljača.Ugovor o strateškom partnerstvu nedavno su potpisali predstavnici opštine Kovačica i belgijske firme “Electrawinds” – predsednik opštine Miroslav Krišan i menadžer projekta za Srbiju “Electrawinds” Kurt Derieuw. Miroslav Krišan je naglasio da će u svim fazama projekta biti angažovani i naši ljudi. Vetrogeneratori bi trebalo da budu postavljeni za oko dve godine.

28.

Najave koje ovih dana stižu o broju novih fabrika koje će biti otvorene u Sremskoj Mitrovici, navode na pomisao da će ta opština morati da uveze radnike.

Naime, najava čelnika opštine je da će biti otvoreno osam novih fabrika, a poslenja u nizu je dolazak američkog giganta Kuoer standard. Dok su u Sremskoj Mitrovici s nestrpljenjem očekivali zvaničnu potvrdu slovenačkih investitora o kupovini Mitrosa, u gradsku kuću stigla je još jedna izuzetno dobra vest – jedan od najvećih svetskih dobavljača delova za automobile, američki Kuper standard, poslao je pismo o namerama da u Mitrovici otvori fabriku automobilskih zaptivnih sistema u kojoj bi odmah zaposlili 300 radnika.

Kako je saopštio gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović, Kuper standard želi što pre da počne sa proizvodnjom za svoje naručioce, tako da planira zakup pogona bivše mitrovičke industrije ventila, ali i izgradnju još jedne fabrike u Mitrovici.

„Kuper standard planira da uzme u zakup fabriku od 7.000 kvadratnih metara i u njoj zaposli oko 300 ljudi u 2013. godini, sa mogućnošću proširenja tog pogona za još 10.000 kvadratnih metara u 2014. godini”, navodi se u pismu ove kompanije iz Mičigena.

Generalni menadžer Kuper standarda Piter Gaska, zadužen za poslovanje te kompanije u Poljskoj, Rumuniji i Srbiji, istakao je da je posle sastanka sa gradonačelnikom Nedimovićem dobio uverenje da Mitrovica ima mogućnosti da ispuni sva očekivanja Kuper standarda. Gaska je naglasio da su tokom posete Sremskoj Mitrovici osetili veoma dobru poslovnu atmosferu i da će fabrika u Srbiji omogućiti njegovoj kompaniji da raste i da postane konkurentnija u Evropi u narednih nekoliko godina.

Kada se spisku fabrika Kuper standarda doda pogon koji će biti izgrađen u Mitrovici, ta kompanija će zvanično imati proizvodnu mrežu u 20 zemalja širom sveta. Kuper standard trenutno zapošljava 21.000 radnika, tako da je ovo izuzetan projekat ne samo za Mitrovicu već i za celu Srbiju.

Istog dana sa lepim vestima iz Amerike stigla je i potvrda zainteresovanih investitora za kupovinu Mitrosa. Javno nadmetanje za prodaju nekadašnjeg giganta mesne industrije održaće se 28. maja u Beogradu, a utvrđena je cena od 274.457.866 dinara.

“Obišli smo objekte i pogone Mitrosa i oni su u iznenađujuće dobrom stanju. Sada je na nama da sa partnerima iz Danske i Amerike završimo posao oko kupovine. Postoji i mogućnost da se u ovaj posao uključe i pojedini investicioni fondovi. Bez obzira na to ko će učestvovati u kupovini, verujem da će sve biti završeno do leta”, naglasio je u izjavi za srpske medije Robert Popović, ljubljanski investitor zainteresovan za Mitros. Prema rečima gradonačelnika, ovo je plod dogovora koji su vođeni tokom poslednjih šest-sedam meseci.

29.

Vlada Srbije podržaće kompaniju Edison iz Italije i Elektroprivredu Srbije (EPS) u zajedničkom projektu izgradnje i upravljanja Termoelektranom “Kolubara B”.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković uručiće 3. maja pismo podrške tim kompanijama koje će osnovati zajedničku firmu za realizaciju projekta, i finansijskim institucijama na celu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Predviđeno je i svečano preuzimanje Mandatnog pisma kompanije Edisona, EPS i EBRD, u okviru kojeg EBRD navodi da za finansiranja projekta TE “Kolubara B” razmatra iznos do 400 miliona evra.

Teremoelektrane snage 750 megavata koja će koristiti lignit, zameniće jedan broj zastarelih postrojenja za proizvodnju struje u Srbiji i omogućiti smanjenje zagađenja. Prosečna starost blokova u termoelektranama u Srbiji je 39 godina.

EPS i italijanska kompanija Edison potpisali su krajem juna prošle godine preliminarni ugovor o saradnji u izgradnji termoelektrane “Kolubara B”. Prema ranijim informacijama, investicija u termoelektranu “Kolubara B” procenjena je na više od milijardu evra. Italijanska kompanija je na međunarodnom tenderu koji je raspisao EPS, ponudila izgradnju dva bloka bruto snage od po 375 megavata, sa 37 odsto neto-efikasnosti blokova. Oprema koja će biti ugrađena u elektranu, kako je ponudio Edison, zadovoljiće najstrože domaće i evropske kriterijume zaštite okoline.

30.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će do kraja 2015. godine biti izgrađen aerodrom na Čeneju u blizini Novog Sada.

Pajtić je na predstavljanju makete tog aerodroma rekao da je Vlada Vojvodine donela danas Predlog odluke o izradi Prostornog plana aerodroma “Čenej” i dodao da će aerodrom biti namenjen za poslovne letove, za jeftine (low cost) letove i za teretni saobraćaj. Prema njegovim rečima, aerodrom je “dimenzionisan” slično kao aerodrom u Tivtu, u Crnoj Gori.

“On je upodobljen sa onim što su naše potrebe i mogućnosti. Ali, on će biti izvanredno lep, izvanredno funkcionalan i biće i ukras Novog Sada, Vojvodine i Srbije”, poručio je Pajtić.

Govoreći o finansiranju izgradnje aerodroma, Pajtić je rekao da je dobro što je donet Zakon o javno-privatnom partnerstvu, pošto se na taj način otvaraju mogućnosti dodatnog načina finansiranja i u kriznim vremenima.
Predstavnici Fakulteta tehničkih nauka predstavili su danas u Vladi Vojvodine maketu budućeg aerodroma.