Ovaj trening je deo višegodišnjeg programa „Oko javnih finansija“ koji BIRN Srbija sprovodi zajedno sa ekspertskom organizacijom Pro Concept uz podršku britanske ambasade u Beogradu.

Novinari koji su učetsvovali na treningu, prvog dana bili su u prilici da steknu uvid u studiju o finansijskim izveštajima, na koji način se oni čitaju i kako se tumače, koju je sudski veštak za forenzičko računovodstvo Miroslava Milenović predstavila učesnicima u četvoročasovnom izlaganju.

Ona je novinarima pružila saznanja o tome na koji način se gledaju finansijski izveštaji koji su javno dostupni dokumenti, kako bi efikasnije i brže došli do zaključaka i informacija koje su im potrebne u otkrivanju brojnih nepravilnosti finansijskih implementacija projekata i neregularnosti u poslovanju određenih firmi, u ovom slučaju „Nibens“ grupe.

„U Srbiji su trenutno dominantni finansijski kriminal, poreska utaja ali i korupcija u finansijskom kriminalu. Nedavna afera „Nibens“ jedan od najboljih pokazatelja kako se crpi novac kroz nameštene tendere i neregularne javne nabavke,“ istakla je Milenović.

Ona je novinarima objasnila kako se tumači struktura finansijskih izveštaja i kako uočiti glavne indikatore pranja novca, kao i da uzroke tih malverzacija treba tražiti u vremenu pre privatizacije javnih preduzeća u Srbiji, pre 2000. godine.

O tome šta se može saznati u finasijskim izveštajima Nibens grupe i JP Putevi Srbije i kako se ti podaci mogu iskoristiti za istraživačku priču, govorio je Slobodan Georgiev, predstavnik Birn Srbije.

„Podaci kojima se novinari služe za istraživanje o recimo 'putno – asfaltnoj' mafiji, a javno su dostupni, osim toga što se moraju čitati pažljivo, moraju se čitati na pravi način. To su stvari koje se uče i svako ko se bavi istraživačkim novinarstvom, mora da zna kako se dolazi do tih podataka i koji su načini da se ti podaci iskoriste“.

Ružica Stamenković, ekspert Agencije za privredne registre predstavila je baze APR-a i objasnila modele za kontrolu kvaliteta revizije i čitanje napomena uz revizorske izveštaje koji objašnjavaju kako je izveštaj sastavljen i šta su informacije koje se mogu iskoristiti prilikom pisanja novinarskih vesti.

Ona je objasnila kako tumačiti prilive i odlive poslovnih aktivnosti, investicionih i finansijskih akivnosti koje služe da pokažu upliv i ispliv para iz jednog preduzeća, ali i kako prepoznati značaj „cash flow-a“.

„Cash flow je zbir neto rezultata, obračunate amortizacije i dugoročnih rezervi. To znači da je neto rezultat nova vrednost nastala nakon pokrivanja svih rashoda. To su troškovi koji ne podrazumevaju odliv novca i to je gotovina firme. Taj novac znači sigurnost preduzeća”.

Stamenković je učesnicima treninga pojasnila koje su vrste finansijskih izveštaja, koji su rokovi za njihovo dostavljanje, ko ih sastavlja i koja su lica odgovorna za vođenje ovih dokumenata.

Objašnjavajući novinarima kako mogu doći do podataka o preduzetnicima i privrednim društvima koji nisu u obavezi da svoje izveštaje predaju APR – u, ona je rekla da jedna od korisnih adresa mogu biti Poreska uprava i Statisticki zavod.

“Mi iz agencije govorimo o onima čije izvestaje imamo, a Statistički zavod  zajedno obrađuje podatke iz Poreske uprave i iz Agencije za privredne registre, tako da oni imaju manje - više jasniju sliku od nas i ako neki od izveštaja ne možete pronaći kod nas, ovo su adrese na kojima ih možete potražiti,” rekla je Stamenković, koja je iskoristila deo treninga za pojašnjavanje finansijskih pojmova koji se koriste u izveštajima.

Nakon razgovora sa predstavnicima iz Agencije, učesnici treninga bili su u prilici da postavljaju pitanja predstavncima Uprave za Javne nabavke, direktoru Predragu Jovanoviću i njegovim pomoćnicama Danijeli Bokan i Daliborki Srećkov.

Danijela Bokan je predstavila novi portal Uprave za javne nabavke, objašnjavajući model po kojem je kreiran i koji su načini pretrage zaključenih ugovora javnih nabavki i godišnjih izveštaja o javnim nabavkama.

„Svaki naručilac dostavlja izveštaj za prethodni kvartal, rok je deseti dan u sledećem mesecu. Sve što je sprovodio i svi ugovori koji su zaključeni moraju biti dostavljeni. To je bitno kako biste znali kada koje podatke možete dobiti,“ rekla je Bokan predstavljajući sistem dostavljanja izveštaja o javnim nabavkama.

Ona je istakla da oko 3,500 naručilaca dostavlja uredno svoje izveštaje dok 12,000 naručilaca ima zakonsku obavezu da ih isporuči ali to nije slučaj. Po njenim pretpostavkama postoji 120.000 naručilaca u Srbiji.

Kako je istakla, na portalu Uprave za javne nabavke se izveštaji objavljuju sa zakašnjenjem od jednog kvartala, jer Uprava nije u mogućnosti da ranije obradi sve podatke.

Predsednik Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović govorio je o planovima agencije u narednom periodu i objasnio da je podneta inicijativa da se Upravi dostavljaju i izveštaji o realizovanim poslovima i planovima nabavki za tu godinu, kao i da se prilikom izrade godišnjeg plana javnih nabavki jasno odredi šta su javne a šta nisu javne nabavke.

On je rekao da postoji interes da se ukine Uprava za javne nabavke, čije bi ukidanje za krajnji rezultat imalo centralizaciju javnih nabavki, što po njegovim rečima i nije najbolje rešenje.

Nakon prezentacije, predstavnici Uprave za javne nabavke odgovarali su na pitanja prisutnih novinara koji su nakon završetka treninga zadovoljno sumirali utiske o saznanjima koje su stekli.

Fotografije sa treninga možete pogledati u našoj galeriji