Čitajuću World Economic Outlook za april 2008. godine video sam da se nakon 2000. godine ponovio scenario u finansiranju trgovinskih deficita zemalja Istočne Evrope kakav je postojao sedamdesetih godina prošlog veka: „petrodolari“ kao fenomen rastućih deviznih rezervi zemalja izvoznica nafte (i gasa) koji se preko velikih banaka Zapada prelivao u zemlje sa platno-bilansnim problemima. Poruka ovog malog teksta bila mi je jasna: ukoliko dođe do pada cene nafte doći će i do problema u finansiranju deficita zemalja Istočne Evrope.

Ovo mi je bio signal dolazeće krize. Do tada se nisam obazirao na pad vodećih svetskih berzi koji je trajao od sredine 2007. godine, kao i na dubinu problema tržišta nekretnina u SAD.

Na ove svetske probleme, koji su bili pred prelivanjem u Srbiju, nadovezalo se formiranje koalicije ZES sa SPS-PUPS-JS, gde je osnovni zahtev bio da se povećaju penzije na 70% prosečne neto zarade. Penzije su već bila usklađivane u februaru i maju 2008. godine, sa rastom izračunate prosečne zarade, i do 60% prosečne zarade.

Ovde postoji problem oko toga šta je prosečna zarada i kako se do nje dolazi: ukoliko bez posla ostaju zaposleni sa najnižim zaradama onda izračunata prosečna raste, bez obzira na pad ukupnog fonda isplaćenih zarada.

Svoje stavove sam izneo u časopisu Bankar EMG-a za juli 2008. godine, o tome koliko će veliki deficit nastati u 2009. godini zbog međugodišnjeg rasta fonda penzija, a pri mogućem padu poreskih prihoda usled nadolazeće ekonomske krize.

Sada, na osnovu priložene tabele, kao bata Milašin mogu samo da „konstantujem“ šta se od tada dogodilo.

Poslednje dve kolone u tabeli, nakon fiskalnog salda, predstavljaju izračunata salda razlike poreza i doprinosa i socijalnih davanja, i ostatka fiskalnog balansa po odbitku prvog deficita.

Rast fonda penzija uticao je da se razlika između poreza i doprinosa na zarade i socijalnih davanja poveća sa 23 milijarde dinara u 2007. godini na 48 milijardi dinara u 2008. godini. Puni efekat je nastupio u 2009. godini kada je ovaj deficit povećan na 103 milijarde dinara, u prošloj je izneo 117 milijardi, a u ovoj godini će premašiti 120 milijardi dinara.

Osim nominalnog rasta penzija krajem 2008. godine, na rast deficita uticao je i rast ostalih socijalnih davanja u 2010. godini, a pri prilično stabilnim poreskih prihodima od poreza i doprinosa. Uvoditi u priču pad broja zaposlenih lica, i rast prosečne zarade preostalih u radnom odnosu bilo bi preterano.

Iz tabele se vidi da je ostatak deficita bio prilično dobro kontrolisan na nivou od oko 20 milijardi dinara godišnje.

Ukupan javni dug države, u skladu sa fiskalnim pravilima, ne može da premaši 45% vrednosti BDP-a, pa se narednoj vladi Republike Srbije prepuštaju krajnje nepopulatne mere: da u naredne četiri godine privatizuje sve što se može od javne imovine prodati, ili da smanji socijalna davanja, uključujući tu i penzije. Može i da poveća poreze, ili da zamrzne penzije, a da inflatorno smanji vrednost deficita. Ništa od mogućih rešenja neće biti ni popularno ni lako.