Krajem prošle godine dobili smo novi izveštaj Državne revizorske institucije kojim je utvrđeno da većina institucija čiji je rad kontrolisan za 2010. godinu nije trošilo novac iz javnih fondova na primeren način. Izđu ostalih u javnosti se opet pojavila priča o tome na koji način troše u ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje novac iz budžeta.

DRI je ustanovila da za milione dinara ne postoji adekvatan dokaz kojim bi se pravdalo angažovanje određenih kompanija koje su po raznim osnovama pružale usluge ovoj instituciji.

Nije prvi put da se Oliver Dulić našao u situaciji da objašnjava, na primer,  zašto je i kako dao novac za usluge unutar projekta „Očistimo Srbiju“ u kome su potrošeni milioni dinara samo za potrebe oglašavanja ove akcije. Javnost je i ranije bila upoznata da je preko 20 miliona dinara dato kompaniji Femili sport koja pripada porodici tenisera Novaka Đokovića koja organizuje teniski turnir u Beogradu. 

Takođe, javnost je bila upoznata i sa činjenicom da je izdavačkoj kući Ringier plaćen višemilionski iznos za uslugu istraživanja. Ovakve transakcije su knjižene u stavkama budžeta koje se zovu „specijalističke usluge“ o čemu je naš portal ranije izveštavao, a uskoro će biti objavljen komplatan spisak usluga koje su po ovoj budžetskoj liniji minstarstva plaćala u 2010. godini.

Pored toga, Dulić je bio pominjan i kao neko ko je preko svoje privatne kompanije radio poslove nabavke određene opreme za različite budžetske korisnike.

Kao odgovor na ovakvu prezentaciju njegovog rada ministar Dulić je na sajtu ministarstva objavio podatke o tome kako je trošen novac poreskih obveznika smatrajući taj čin vrhunskim dokazom otvorenosti institucija.

Zaista, ako neko objavi gde i i na šta potrošio novac valjda bi svi trebalo da stanu na trenutak i upute mu bar srdačan aplauz. Do toga, međutim ne dolazi, jer se javnost pita koja je svrha utrošenog novca na taj način, a kada se dođe do tog pitanja ministar Dulić ne voli da daje odgovore.

Pretpostavke koje su se sporadično javljaje u javnosti sada su relevantno potvrđene u vidu izveštaja ovlašćenog revizora u kome se tvrdi da nije jasno kako su neki ljudi izabrani za poslove i da li je sve to urađeno na transparentan način i u skladu sa zakonima.

Međutim, umesto da se iza ove ocene DRI pokrene dalja akcija utvrđivanja odgovornosti mi imamo negiranje i odbacivanje izveštaja čime se krhki kredibilitet DRI dalje pokušava da uruši. Umesto da javnosti na jasan način predoči ono za šta se sumnja da nije urađeno na valjan način Dulić ne daje prave odgovore verovatno smatrajući da je to sve deo neke kampanje koja se vodi baš protiv njega jer valjda Srbi ne umeju da poštuju uspešne ljude, što bi ministar voleo da bude. 

Revizori DRI su mesecima bili u ministarstvu koje predvodi Dulić i bilo je vremena da im se sve „da na uvid“ i pokaže: ovako, poprilično je jasno da Dulić i njegovi saradnici nemaju čime da opravdaju besmisleno trošenje novca iz javnih fondova u godinama kada je „svaki dinar bio važan“.  

Kada nema dokaza zašto je nešto plaćeno tako da ne znamo zbog čega je nabavljeno uopšte ili nema dokaza zbog čeka su neki baš bili izabrani da javnoj službi pruže uslugu, pojavljuje se sumnja da je to rađeno namerno sa ciljem da neko zaradi mnogo više od vrednosti usluge koju je pružio.

DRI nema i ne treba da ima mehanizme da „procesuira“ ljude koji ne rade u javnom interesu a plaćeni su javnim novcem i preuzeli su odgovornost upravljanja javnim fondovima. Postoji tužilaštvo koje bi trebalo da reaguje i sprovede sveobuhvatnu istragu, ali, izgleda, da za to nema „političke volje“ i da će sve da se svede na čekanje izbora gde će „narod dati poslednju reč“.

To će se i dogoditi ali time srpsko društvo ne dobija puno jer institucije nemaju nikakvu snagu da brane javni interes zbog toga što su njihove nadležnosti u sukobu sa privatnim interesima  srpskih političara.