To je pokazalo istraživanje, koje su realizovali organizacija ProConcept i Balkanska istraživačka mreža, u kome se može videti da postoji pozitivan trend i poboljšanje obrazovnih i zdravstvenih usluga od 2000. godine, ali da to nije dovoljno da bi građani bili zadovoljni.

Autori projekta zaključili su da potpuna modernizacija i reforma javnog sektora nije moguća bez uključivanja građana u procese planiranja i razvijanja sistema, kao i da je neophodno utvrditi jasne ciljeve javne politike.

Kada je reč o zdravstvenom sistemu, analiza je pokazala da je postignut napredak u oblasti snadbevenosti lekovima i preventivnom radu sa pacijentima, rekao je saradnik BIRN-a Saša Ranđelović.

On je naveo da su zaposleni u zdravstvu, ali i pacijenti, kao najveće probleme izdvojili obimnu administraciju, dugo čekanje na specijalističke preglede i dijagnostiku, kao i nedovoljno vreme na raspolaganju za pregled.

Ranđelović je podsetio da Srbija izdvaja 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda za zdravstvo i dodao da bi trebalo promeniti način finanasiranja zdravstvene zaštite i strukturu zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

"Analiza pokazuje i da zaposleni u sistemu zdravstva pružaju umerenu podršku sprovedenim reformama kao i da više od polovine ispitanika smatra da najveću korist od reformi u zdravstvu ima država", rekao je Ranđelović.

U oblasti obrazovanja, istrazivanje pokazuje da je sistem relativno neefikasan u osposobljavanju za rešavanje praktičnih problema, povezivanje i primenu znanja za analiziranje, kao i za razvoj motivacije učenika.

Rezultati istraživanja pokazuju da se roditelji učenika i nastavnici slažu da je najveći nedostatak obrazovnog sistema nedovoljna osposobljenost dece za upotrebu stečenog znanja u procesima rada.

Na kraju predstavljanja istraživanja, usledila su pitanja i diskusija u kojoj je učestvovala i potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić, kao i predstavnici skupštinskih odbora i stručne javnosti.

Analiza svrsishodnosti ima za cilj da utvrdi na koji način uložena sredstva iz budžeta države dovode do poboljšanja zdravstvenih i obrazovnih usluga i na koji način građani prepoznaju uspešnost javnih politika u tim sektorima.

U istraživanju koje se realizuje drugu godinu za redom, učestvovalo je 2.200 ispitanika iz 15 gradova u Srbiji, a podaci su prikupljeni terenskim istraživanjem.

Uz bolje planiranje potrošnje javnih sredstava, građani bi za isti novac mogli da imaju kvalitetnije zdravstvene usluge i bolji školski sistem, pokazuje istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Oko javnih finansija“.   

O istraživanju

Drugu godinu za redom, sprovodi se “analiza svrsishodnosti” koja ima za cilj da utvrdi na koji način uložena sredstva iz budžeta države dovode do poboljšanja zdravstvenih i obrazovnih usluga koje dobijaju građani Srbije. Opšti zaključak koji proizilazi iz istraživanja je da je trend pozitivan, ali da promene koje se na ovaj način ostvaruju nisu dovoljno obuhvatne da bi građani bili zadovoljni.

Osim finansijskih kriterijuma, onih koji su dobijeni finansijskom revizijom, kvalitet upravljanja može se meriti i „analizom svrsishodnosti“, tj. ocenom rezultata ciljeva koji su ostvareni, a koji su bili predviđeni određenim programima u dva nadležna Ministarstva, zdravstva i prosvete i nauke.

U oblasti obrazovanja nalazi pokazuju da uprkos činjenici da su rashodi za obrazovanje u Srbiji (prema učešću u BDP-u) na nivou proseka razvijenih zemalja, rezultati koje učenici iz Srbije ostvaruju na međunarodnim standardizovanim testovima (PISA testovi) znatno su lošiji u odnosu na prosek evropskih zemalja i zemalja u regionu, što ukazuje na neefikasnost sistema.

Istraživanje pokazuje da se i nastavnici i roditelji učenika, slažu da, iako je obrazovni sistem relativno dobar, njegov glavni nedostatak je nedovoljna osposobljenost dece za upotrebu stečenog znanja u procesima rada, to jest, da srpski obrazovni sistem ne proizvodi stručnjake koji mogu odmah da se uključe na tržište.

Rezultati istraživanja takođe pokazuju da je obrazovni sistem Srbije relativno neefikasan u osposobljavanju za rešavanje praktičnih problema, povezivanje i primenu znanja, za analiziranje, kao i za razvoj motivacije za obrazovanje.

Što se tiče zdravstvenog sistema, analiza pokazuje da su za približno isto uloženog novca u zdravstveni sistem građani Srbije dobijali manje nego komšije iz regiona i oni iz država EU, te da se prostor za unapređenje troškovne efikasnosti sistema zdravstvene zaštite nalazi pre svega u domenu promene strukture zaposlenih i upravljanja sistemom dijagnostifikovanja i lečenja.  

Zabrinjavajući je podatak da oko 60% zaposlenih u sistemu zdravstva i korisnika njihovih usluga smatraju da se kvalitet zdravstvenih usluga od kada je počela reforma nije promenio ili se čak i pogoršao.

I dok je veliki napredak postignut u oblasti snabdevenosti lekovima i u preventivnom radu, zaposleni i pacijenti se slažu da su najveći problemi sistema obimna administarcija, duga čekanja na specijalističke preglede i dijagnostiku kao i nedovoljno vreme na raspolaganju za pregled pacijenata.

Iz činjenice da 57% ispitanika smatra da najveću korist od reformi nemaju ni zaposleni ni korisnici usluga već „država“ proizilazi i preporuka ovog dokumenta da i korisnici usluga i zaposleni moraju da budu u većoj meri uključeni u proces određivanja prioriteta i planiranja raspodele novca iz budžeta da bi se otklonile mane sadašnjeg  sistema.

Imajući u vidu navedene zaključke, autori analize zaključuju da „potpuna modernizacija i reforma javnog sektora nije moguća bez promena fokusa ka krajnjim korisnicima i njihovog uključivanja u procese planiranja i razvijanja usluga kroz konsultacije i dijalog.”

Osim toga, potrebno je utvrditi jasne ciljeve javne politike u ove dve oblasti, kao i merljive indikatore na osnovu kojih bi se kontrolisala i merila uspešnost u ostvarivanju ovih ciljeva.

U istraživanju je učestvovalo 2.200 ispitanika, 1.100 žena i isto toliko muškaraca. Podaci su prikupljeni terenskim istraživanjem, anketiranjem „licem u lice“, u trajanju do 30 minuta, u 15 gradova i opština u Srbiji. 

Projekat „Oko javnih finansija“ realizuju ProConcept i BIRN Srbija uz podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji. Ipsos Strategic Marketing je učestvovao u kreiranju plana uzorka, definisanju upitnika i statističkoj obradi podataka.

Pogledajte i ostale fotografije sa događaja

Preuzmite dokument "Analiza svrsishodnosti javnih politika u Srbiji"