Čak i ako dođe do nepredviđenih spoljnih ekonomskih šokova mi nećemo imati na raspolaganju „sigurnosni pojas za spasavanje” od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 1,1 milijardu evra.

To je, u najkraćem, epilog neuspelih pregovora od 2. februara naše vlade sa misijom MMF predvođenom Zuzanom Mu rgasovom u okviru aranžmana iz predostrožnosti. Prva revizija programa biće eventualno potvrđena tek posle usvajanja rebalansa budžeta, saopšteno je juče iz vladine kancelarije sa saradnju sa medijima.

Kao što je „Politika” već pisala, aranžman sa fondom biće zamrznut do izbora, pa će problem spornih državnih garancija i prekomernog zaduživanja sačekati novu vladu. Pregovarači iz Vašingtona tokom minule nedelje insistirali su na tome da se obećanje premijera Mirka Cvetkovića – da državne garancije javnim preduzećima neće biti veće od dogovorenih 30 milijardi dinara – formalizuje.

Odnosno, da vlada napravi predlog rebalansa i budžet prekroji u skladu sa prvobitnim dogovorom i da parlament taj dokument usvoji. Tek nakon toga stvorili bi se formalni uslovi da Bord direktora u Vašingtonu parafira prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti.

Rebalans bi, prema zahtevu MMF-a, trebalo i da uvaži novu ekonomsku realnost, jer više ne može da se očekuje da će ove godine stope rasta biti 1,5 već najviše 0,5 odsto. Zbog dešavanja na srpskoj političkoj sceni, teško je očekivati da vlada obezbedi većinu u skupštini potrebnu za usvajanje ovog dokumenta.

Iz vladine kancelarije za saradnju sa medijima saopštili su da će status aranžmana sa MMF-om ostati nepromenjen, kao i da će nastaviti da sprovode sve dosadašnje dogovore uključujući i nivo minusa u kasi i visinu javnog duga. Iz vlade najavljuju da će misija sledeći put u Beograd doći polovinom godine. To istovremeno znači da će Srbija bar šest meseci imati budžet koji nije u skladu sa ekonomskom realnošću.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, smatra da postoji rizik da potrošnja bude veća od realno moguće, čak i kada bi se vlada držala dogovorenog minusa u kasi. Zbog manjih stopa rasta, može da se očekuje i pad prihoda u kasi.

– Od presudnog značaja biće da li vlada poštuje fiskalna pravila kojima se definiše nivo minusa u kasi i državno zaduživanje – kaže Petrović i dodaje da će Zakon o budžetskom sistemu, u situaciji zamrznutih pregovora sa MMF-om, praktično biti odbrana od prekomerne potrošnje.

– Fiskalni savet nastaviće kvartalno da prati da li je minus u kasi u skladu sa dogovorom. Država će morati da nađe način da smanji rashode kako minus u kasi ne bi bio veći od 153 milijarde dinara – kaže Petrović.

Za Stojana Stamenkovića, koordinatora biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, zamrzavanje aranžmana sa MMF-om veoma je loša vest za Srbiju.

– To može da prouzrokuje bekstvo kratkoročnog kapitala i da izvrši pritisak na devizni kurs – upozorava Stamenković i dodaje da se može očekivati dalje slabljenje kursa dinara. – To će se odraziti na one koji imaju zajmove u evrima, ali i na smanjenje deviznih rezervi. Narodna banka Srbije intervenisaće kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa. To nas može, prema nekoj mojoj proceni, koštati oko dve milijarde evra – zabrinut je Stamenković.

On dodaje da Srbiju u skorijoj budućnosti mogu da zadese ozbiljni problemi u pogledu spoljne likvidnosti. Situaciju, prema Stamenkovićevim rečima, dodatno komplikuje činjenica da uvoz raste brže od izvoza, kao i da je priliv dugoročnih kredita manji od dospelih otplata.

I Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da nije dobro to što Srbija nije uspela da se sa MMF-om dogovori oko nastavka aranžmana. To je dokaz da je budžet za 2012. potrošački orijentisan.

Činjenica da će rebalans moći da se usvoji tek posle izbora, otvara mogućnost za povećanje potrošnje. Utoliko je odgovornost vlade sada veća, smatra naš sagovornik, jer je MMF upozorio vrlo oštro kakve posledice može da ima odstupanje od programa.

Prema oceni Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, ovo je dokaz da MMF, posle Grčke, odustaje od prilično mekog odnosa prema Srbiji i da joj je sada „pokazao zube”.

– MMF je međunarodnoj finansijskoj javnosti poslao poruku da Srbija trenutno ne vodi kredibilnu ekonomsku politiku. Negativne posledice ove odluke mogu se svesti na rast premije rizika zemlje, nepovoljnije finansiranje već visokog javnog i privatnog duga kao i budžetskog deficita, usporeniji priliv stranih direktnih investicija, veći pritisak na kurs dinara – upozorava Nikolić.

On podseća da je slično iskustvo sa MMF-om od evropskih zemalja imala jedino još Bosna i Hercegovina kada joj je u avgustu 2010. godine zaustavljena isplata četvrte tranše, pošto nije ispunila neophodne uslove iz stendbaj aranžmana.

Bajec: Aranžman nije prekinut

Aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom nije prekinut, niti je doživeo krah. Ostaje na snazi, ali se njegova revizija odlaže do polovine godine, dok se rebalansom budžeta ne utvrdi ono što je dogovoreno da će se u praksi sprovoditi sa stanovišta ekonomske politike vlade, izjavio je juče Tanjugu ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec. On je dodao da je MMF dao pozitivnu ocenu o radu vlade Mirka Cvetkovića za 2011. godinu.

U Fondu su uvereni da će premijer Srbije do kraja mandata ispuniti dogovorene obaveze s MMF, kaže Bajec. „Predstavnici vlade su pružili uveravanje misiji Fonda, koje je ona prihvatila, da će se do kraja svog mandata striktno pridržavati dogovorene ekonomske politike, uključujući i dogovorene okvire sprovođenja budžeta, kako sa stanovišta veličine javnog duga, tako i fiskalnog deficita”, istakao je Bajec.

„Predstavnici MMF-a su tokom razgovora insistirali, pre svega, na veličini garancija za zajmove javnim preduzećima i ukazivali na opasnost da se kroz dodatno zaduživanje ne ugrozi zakonski okvir javnog duga, a to se u praksi i ne može sprovesti do kraja mandata sadašnje vlade”, rekao je Bajec.

On je izrazio očekivanje da će pitanje rebalansa budžeta biti na dnevnom redu tek posle sastavljanja nove vlade. Bajec je podvukao da ni ovog puta u razgovorima s tehničkom misijom MMF-a „nije bilo nikakvog govora o zamrzavanju isplata plata i penzija.”

„Drugim rečima, to uopšte nije bilo na dnevnom redu. Znači, dogovoreni okviri koji su zakonom definisani, a to je isplata plata u javnom sektoru, isplata penzija, socijalna davanja, sve ide kako je dogovoreno”, podvukao je Bajec.

Teme razgovora su bile isključivo rizici koji bi se eventualno javili, ukoliko bi se država „preinvestirala”, odnosno, ukoliko bi davanjem garancija za kredite ugrozila visinu javnog duga i prešla granicu od 45 odsto BDP-a, kao i pitanje dokapitalizacije Komercijalne banke.