Detaljna analiza tek će pokazati finansijski bilans srpske privrede 2011. godine. Preduzeća do kraja meseca predaju godišnje izveštaje, a analitičari Agencije za privredne registre obrađivaće ih narednih nekoliko meseci.

Prerađivačka industrija je tokom 2010. godine imala 32 milijarde dinara gubitka i to je bio najveći „minus“ u srpskoj privredi.

Najveći procenata lošeg poslovanja išao je na dušu „Ju-Es stila“, koji je tu godinu završio sa manjkom od 15,1 milijarde dinara. To je bilo blizu 180 miliona dolara. Amerikanci su nedavno napustili Smederevo, ali presek centrale u Pitsburgu pokazuje da su se gubici tokom prošle godine povećali. Prešli su 200 miliona dolara.

Verovatno je i da među dobitnicima neće biti velikih iznenađenja. Naftna industrija Srbije u 2010. je imala najveći dobitak - 16,5 milijardi dinara. Ova kompanija je nedavno izašla za prošlogodišnjim rezultatom. Neto dobitkom od 40,6 milijardi dinara premašili su i sopstvena očekivanja.

"Već sada bi mogli da ih proglasimo za najprofitabilnije preduzeće u Srbiji" , kaže Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.

On dodaje da je srpska privreda prošle godine imala mali rast, svega dva odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da to ne znači da su sve kompanije loše poslovale.

Kako kaže, NIS je najbolji primer, ali dodaje da u konačnom izveštaju ima i „baba“ i „žaba“ i onih koji godinama postoje samo na papiru i onih koji stvarno rade.

"Izvesno je da je 2011. bila prilično teška godine. To pokazuje i činjenica da sve najjače firme na Beogradskoj berzi nisu sve napravile dobre rezultate" , kaže Gujaničić.

I podaci Kreditnog biroa pokazuju da je zaduženost u 2011. povećana za 107 milijardi dinara. Razlika bi bila još veća da mnoge firme nisu u problemima, pa do kredita ne mogu ni da dođu.

"Analiza stanja kompanija u Srbiji pokazala je da samo 30 odsto preduzeća ispunjava osnovne kriterijume likvidnosti " , izjavio je nedavno član Izvršnog odbora Banke Inteza Marko Popović.

On objašnjava da banke više neće biti pokretači ekonomskog rasta i da kompanije moraju da pronađu nove izvore finansiranja.

Ti načini mogli bi da budu fondovi razvoja ili berze. Veliki problem u Srbiji predstavlja visok nivo problematičnih kredita, 19 odsto zajmova je problematično, dok je kod kompanija taj procenat 22,4 odsto.