Najveći dužnici na listi preduzeća su banke u stečaju Beobanka (25 milijardi dinara), Investbanka (19 milijardi dinara), Astra banka (17 milijardi dinara) i Beogradska banka (14 milijardi dinara), a sledi Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja u restrukturiranju sa 11 milijardi dinara duga.

Skoro sva preduzeća koja duguju za porez su ili u stečaju, ili su brisana iz registra privrednih subjekata ili su državna preduzeća u restrukturiranju, kojima ta potraživanja ni zakonski ne mogu da se naplate.

Postavlja se pitanje otuda, čemu objava ovakvog spiska uopšte služi, kada je naplata od njih formalno jako teška, a faktički nemoguća.

Među firmama dužnicima su i Zastava oružje sa 3,5 milijardi dinara duga, Mostogradnja (1,9 milijardi dinara), Verano motors (1,35 milijardi dinara), "Milan Blagojević" namenska industrija (736 miliona dinara), Srbijašume (726 miliona dinara), Monus (509 miliona dinara) i Radio-televizija Srbije (RTS) sa 174 miliona dinara, po osnovu neplaćenih rata o reprogramu duga.

Prema podacima sa sajta Poreske uprave prvi na listi dužnika među preduzetnicima je Miodrag Jerinić, vlasnik Samostalne trgovinske i zanatske radnje Metalijum sa 175,5 miliona dinara duga.

Najveći poreski dužnik među građanima je Mario Vujaklija, koji duguje 235,6 miliona dinara.

Među 500 građana koji najviše duguju za porez su i biznismen Radoslav Rodić sa 65 miliona dinara duga, biznismen Vojin Đorđević i njegov brat Živojin, koji duguju 42,7 odnosno 5,4 miliona dinara dinara Poreskoj upravi.

Na listi je i Branka Narančić, supruga kontroverznog biznismena Milana Narančića Limuna, koji se u beloj knjizi o organizovanom kriminalu vezivao za ozloglašeni surčinski klan, sa dugom od skoro 25 miliona dinara.

Za prva tri meseca ove godine Poreska uprava je donela 90.135 opomena za plaćanje poreza i 28.600 rešenja o sprovodejnju naplate za dug od 16,7 milijardi dinara, od čega je naplaćeno 8,7 milijardi dinara.

Spiskovi poreskih dužnika bili bi korisniji kada bi se na njima nalazila samo aktivna preduzeća koja duguju za poreze a ne firme u stečaju i restruktiriranju i preduzeća koja su brisana iz registra, kaže poreski stručnjak Zoran Popov.

On je naglasio da bi objava dugovanja "živih" preduzeća imala pravu svrhu i istakao da je za tako nešto potrebna profesionalna i da ne postoji zakonska prepreka za sprovodjenje toga.

Popov je istakao da se najveći deo dugovanja odnosi na državu "jer su firme morale tokom sankcija i devedesetih da plaćaju radnike, nisu nikog mogle da otpuste a nisu radile. Čiji je to dug, ako ne dug države, jer je ona bila garant".

Na pitanje, da li smatra da nema nikakvog načina da država to naplati, Popov je rekao da je to praktično nemoguće.

On je kazao da je to ozbiljan problem i da treba videti o čemu se radi - koja je struktura tih dugovanja, klasifikovati firme u nekoliko kategorija i onda preduzeti adekvatne mere.

Svakako bi, objasnio je on, jedan deo dugova trebalo obrisati jer je nelogično da država duguje sama sebi.

Popov je naglasio i da "prvo država treba da promptno izmiruje svoje obaveze a onda treba da natera i ostale preduzetnike na to isto i tada će situacija početi da se rešava".