Fi­skal­na pra­vi­la, ko­ja ogra­ni­ča­va­ju pre­ko­mer­nu dr­žav­nu po­tro­šnju i za­du­ži­va­nje, bi­će na ve­li­kom te­stu u uslo­vi­ma ni­skog eko­nom­skog ra­sta ko­ji nas sle­de­će go­di­ne oče­ku­je, Pe­tro­vić. „Naj­ve­ro­vat­ni­je će 2012. go­di­ne jav­ni dug pro­bi­ti za­ko­nom do­zvo­lje­nu gra­ni­cu, ali to ne zna­či auto­mat­ski pad sa li­ti­ce”, ističe on.

– Ne zna­či ni da ula­zi­mo u du­žnič­ku kri­zu. Ali ka­da se pro­bi­je za­cr­ta­na gra­ni­ca i kad se „cr­ve­no sve­tlo upa­li”, mo­ra od­mah da se re­a­gu­je, da se de­fi­ni­šu i pri­me­ne me­re ko­je će dug vra­ti­ti u za­cr­ta­ne okvi­re.

Bo­ji­te li se da će pro­bi­ja­nje gra­ni­ce uti­ca­ti na po­gor­ša­nje rej­tin­ga, jer ste is­ti­ca­li da je po­bolj­ša­nju rej­tin­ga ze­mlje, usred kri­ze, do­pri­ne­lo usva­ja­nje fi­skal­nih pra­vi­la?

Ne bi tre­ba­lo, ako se do­ne­su i pre­du­zmu kre­di­bil­ne me­re. Ka­da smo pi­sa­li za­kon, kon­zer­va­tiv­no smo po­sta­vi­li gra­ni­cu na 45 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da. Ali ta­da su re­le­vant­ne me­đu­na­rod­ne prog­no­ze, ka­ko za Evro­pu ta­ko i za nas, pred­vi­đa­le pu­ni opo­ra­vak, od­no­sno rast od naj­ma­nje tri do če­ti­ri od­sto. Ta­da bi tek 2013. go­di­ne dug do­sti­gao mak­si­mum i on­da po­la­ko po­čeo da pa­da. Me­đu­tim, u uslo­vi­ma znat­no ni­žeg ra­sta – gra­ni­ce se br­že pro­bi­ja­ju. Pred­lo­zi za po­ve­ća­nje gra­ni­ce do­zvo­lje­nog du­ga na 50, ili 60 od­sto, ko­ji se i sa­da ja­vlja­ju, ja­ko su opa­sni, jer smo mi i ta­da vi­de­li da ze­mlje po­put Sr­bi­je, sa ne baš sjaj­nom isto­ri­jom ser­vi­si­ra­nja oba­ve­za, do­ži­vlja­va­ju fi­nan­sij­ske kri­ze pri ni­žem ni­vou du­ga.

Ho­će li rej­ting agen­ci­je to uze­ti kao olak­ša­va­ju­ću okol­nost?

Za njih će bi­ti pre­sud­na na­ša re­ak­ci­ja. Polj­ska je, kad joj se to do­go­di­lo, na­pra­vi­la i po­če­la da pri­me­nju­je pro­gram ko­jim je de­fi­ni­sa­la na­čin na ko­ji će dug vra­ti­ti u za­cr­ta­ne okvi­re. Bit­no je da i mi na­pra­vi­mo plan ko­jim će­mo, pre­ko sma­nje­nja mi­nu­sa u ka­si, kon­tro­lom dr­žav­nih ga­ran­ci­ja i ot­pla­tom de­la du­ga pr­vo za­u­sta­vi­ti rast du­ga i vra­ti­ti ga u za­kon­ske okvi­re.

Šta su osnov­ni ele­men­ti tog pla­na?

Su­štin­ski, to se svo­di na sred­njo­roč­nu re­for­mu sma­nje­nja jav­ne po­tro­šnje i po­re­sku re­for­mu. Tu je vla­da na po­te­zu.

Zna­či li to da će taj plan pri­me­nji­va­ti sle­de­ća vla­da?

To bi mo­glo da bu­de ta­ko, ali po­sto­je i dru­ga is­ku­stva. Špan­ska vla­da je, na pri­mer, do­ne­la pro­gram ra­di­kal­nog sma­nje­nja de­fi­ci­ta pre iz­bo­ra, a no­vo­i­za­bra­na vla­da pri­hva­ti­la da ga pri­me­nju­je. Fran­cu­ska ta­ko­đe spro­vo­di zna­čaj­na re­za­nja u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du. Na­su­prot to­me, kod nas se po­ja­vlju­ju par­ci­jal­ni pred­lo­zi ko­ji vo­de po­ve­ća­nju mi­nu­sa u ka­si, a ne sma­nje­nju.

Ali ova vla­da je ja­sno re­kla da se po­re­ska re­for­ma ne pri­me­nju­je u kri­zi?

Po­re­ska re­for­ma je ur­gent­na – neo­p­hod­no je nje­no do­no­še­nje u 2012, jer pun efe­kat mo­že ima­ti tek 2013. go­di­ne. Pred­log pod­ra­zu­me­va sma­nje­nje op­te­re­će­nja na rad i po­ve­ća­nje op­te­re­će­nja na po­tro­šnju, od­no­sno po­ve­ća­nje PDV-a. I sa­da sma­tram da je ta re­for­ma do­bra za po­ve­ća­nje kon­ku­rent­no­sti pri­vre­de i sti­mu­li­sa­nje pro­iz­vod­nje. Pred­lo­zi par­ci­jal­ne pri­me­ne ko­ji pred­vi­đa­ju sa­mo sma­nje­nje op­te­re­će­nja ra­da neo­d­go­vor­ni su i do­ve­li bi do ra­sta de­fi­ci­ta i du­ga. A i ze­mlje po­put Ma­đar­ske i Hr­vat­ske to­kom kri­ze su pri­me­ni­le tu re­for­mu, dok  je Ne­mač­ka, sa ve­li­kim uspe­hom, to uči­ni­la 2007. go­di­ne.

Da li ste u eko­nom­skom pro­gra­mu bi­lo ko­je po­li­tič­ke stran­ke vi­de­li tu ide­ju?

Ni­sam gle­dao te pro­gra­me, ali u Pi­smu o na­me­ra­ma Vla­de i MMF-a iz sep­tem­bra me­se­ca sto­ji da će se pred­u­ze­ti re­for­ma ko­ja je u osno­vi na ovim li­ni­ja­ma.

Tre­ba li u uslo­vi­ma tro­mog ra­sta pri­me­nji­va­ti fi­skal­no pra­vi­lo ko­je pod­ra­zu­me­va po­ve­ća­nje mi­nu­sa u ka­si u re­ce­si­ji?

To mo­že da bu­de pro­blem. Sve­sni smo to­ga i za­to smo i pre­po­ru­či­li da bu­džet­ski de­fi­cit za sle­de­ću go­di­nu ne bu­de mak­si­mal­nih 4,5 od­sto, već ni­ži. Tač­no je da ako je rast ni­zak, mi­nus u ka­si mo­že da bu­de ve­ći, ali po­sto­ji i ogra­ni­če­nje ko­je ka­že da jav­ni dug ne mo­že da pro­bi­je 45 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da. Sred­njo­roč­no gle­da­no, u uslo­vi­ma uspo­re­nog ra­sta, jav­ni dug je pre­či. To zna­či da će u sle­de­ćim go­di­na­ma ma­njak u dr­žav­noj ka­si mo­ra­ti br­že da se sma­nju­je ne­go što to pra­vi­la pred­vi­đa­ju.

Mi­sli­te li, kao i pre ne­ko­li­ko go­di­na, da Sr­bi­ja vi­še ne sme da se za­du­žu­je jer tro­ško­vi ka­ma­ta mo­gu da do­stig­nu iz­dva­ja­nja za ne­ke vi­tal­ne funk­ci­je, kao što je bez­bed­nost, na pri­mer?

Ni­sam pro­me­nio mi­šlje­nje. Gra­ni­ca od 45 od­sto jav­nog du­ga mo­ra da se po­štu­je, i ka­da se pre­đe tre­ba da se na­pra­vi i pri­me­ni plan ko­ji bi dug što pre vra­tio na­zad. Za ka­ma­te će­mo sle­de­će go­di­ne iz­dvo­ji­ti 1,5 od­sto BDP-a. To ni­je za­ne­mar­lji­vo, ali još ne ugro­ža­va ne­ke vi­tal­ne funk­ci­je. Mo­ja po­en­ta i ta­da i sa­da je bi­la da tre­ba spre­či­ti ne­kon­tro­li­sa­ni rast du­ga pre­ko de­fi­ni­sa­ne gra­ni­ce, ka­da bi se i iz­da­ci za ka­ma­te zna­čaj­no uve­ća­li.

Kao ured­nik „Kvar­tal­nog mo­ni­to­ra” iz­ra­ču­na­li ste da u pred­iz­bor­noj go­di­ni uvek po­ve­ća­mo po­tro­šnju. Ako u cen­tral­noj ka­si po­sto­je koč­ni­ce, bo­ji­te li se da lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve mo­gu vi­šak nov­ca ko­je će do­bi­ti do­go­di­ne po­tro­ši­ti u pred­iz­bor­ne svr­he?

Na­ša ana­li­za po­ka­zu­je da će za raz­li­ku od re­pu­bli­ke, gde ima­te ve­li­ka re­za­nja, na lo­ka­lu bi­ti mo­gu­ća zna­čaj­na po­ve­ća­nja po­tro­šnje. Ne mo­gu da tvr­dim da će to oti­ći u pred­iz­bor­ne svr­he, ali po­sto­ji opa­snost da se deo nov­ca ne­ra­ci­o­nal­no po­tro­ši. Po­ru­ka je da se, ako je mo­gu­će, na lo­ka­lu na­pra­ve ne­ke zna­čaj­ni­je ušte­de, či­me bi se ma­njak ukup­ne dr­ža­ve sma­njio, a rast du­ga us­po­rio. Na­ši pred­lo­zi su bi­li da se ne­ke funk­ci­je sa re­pu­blič­kog pre­ba­ce na lo­kal­ni ni­vo, ali za to ni­je po­sto­ja­la po­li­tič­ka vo­lja.

Stra­hu­je­te li da je mo­del post­kri­znog opo­rav­ka, ko­ji se za­sni­va na po­ve­ća­nju iz­vo­za i in­ve­sti­ci­ja, u či­jem pi­sa­nju ste uče­stvo­va­li, za­vr­šio u kor­pi?  

Ne. Osnov­na ide­ja o po­ve­ća­nju iz­vo­za i in­ve­sti­ci­ja kao po­kre­ta­ča ra­sta osta­je pot­pu­no va­lid­na. Fi­skal­na pra­vi­la ko­ja smo u stu­di­ji pred­la­ga­li usvo­je­na su i pri­me­nju­ju se, do­net je Za­kon o re­sti­tu­ci­ji i jav­noj svo­ji­ni. Ka­da je o struk­tur­nim re­for­ma­ma reč, tu se ni­je ni­šta zna­čaj­ni­je ura­di­lo. Je­dan stub tog bu­du­ćeg ra­sta je­ste ure­đe­nje fi­skal­nog sek­to­ra, a dru­gi zna­či stva­ra­nje po­slov­nog am­bi­jen­ta ko­ji će pod­sta­ći do­la­zak in­ve­sti­ci­ja, po­ve­ća­nje do­ma­će šted­nje… Po­sled­nji stub je pri­bli­ža­va­nje Sr­bi­je Evrop­skoj uni­ji, i pro­iz­vod­no in­te­gri­sa­nje u nje­nu pri­vre­du, kao što su to uspe­šno ura­di­le Če­ška, Slo­vač­ka, Ma­đar­ska... .