U cilju stvaranja stalnog foruma kroz koji bi se uticalo na proces planiranja i upravljanja budžetom Republike Srbije, kroz organizovanje javne rasprave o budžetskim prioritetima i izvorima iz kojih će biti obezbeđena sredstva za njihovo finansiranje, organizovan je drugi po redu Nacionalni budžetski forum.
Glavne teme Foruma koji su organizovali Birn Srbija i Pro concept u Domu Narodne Skupštine, bile su poreska reforma u funkcji šire reforme javnog sektora, jačanje procesa usvajanja javnih politika i prioriteti potrošnje za 2011. u kontekstu ekonomske stvarnosti.
Pored plenarnog dela koji je obeležen uvodnim izlaganjima predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović i ministarke finansija Diane Dragutinović koje su govorile o budžetskom sistemu, njegovom upravljanju, instrumentima za poboljšanje upravljanjanja budžetskim prioritetima i njegovim prihodima i rashodima, održan je i radni deo, podeljen u dve grupe.
Tema prve radne grupe bila je Poreska reforma u Srbiji, dok se druga grupa bavila nadzorom trošenja budžetskih sredstava i donošenjem odluka na bazi činjenica.
Radne grupe su tokom dvočasovne diskusije organizovane po „The Chatnam House Rule“ pravilima[1] izvukli zaključke koji su predstavljeni u finalnom delu Foruma a nakon toga predstavljeni su rezultati Indeksa socijalnih i ekonomskih prava i tabelarni prikaz rezultata akcije „Skockajte budžet“.
Nacionalni budžetski forum je zamišljen kao periodični događaj koji okuplja predstavnike ministarstva finansija, narodne poslanike, predstavnike organizacija civilnog društva, akademske i stručne zajednice, privatnog sektora i interesnih grupa, kako bi zajednički diskutovali o pitanjima vezanim za budžet.
[1] Po ovom pravilu, učesnici imaju slobodu da koriste informacije i stavove iznete na konferenciji, ali niko od govornika ili učesnika ne sme biti pojedinačno citiran (niti se sme otkriti njihov identitet) bez njihove izričite dozvole. Ovo pravilo se odnosi na sve diskusije van sale za konferencije, kao i na stavove iznete tokom konferencijskih sesija.
Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite, pokazuje Evropski zdravstveni potrošački indeks(EHCI). Loše mišljenje o srpskom zdravstvenom sistemu imaju i građani.
