Iako su cene u aprilu ove godine bile za samo 2,8 odsto više nego istog meseca lane, što je rekord u poslednje preko tri decenije, definitivno sledi lošiji period. Procenjuje se da će u prvoj polovini godine inflacija u Srbiji dostići 4,5 odsto, kao i da će od juna ubrzavati. Mnoštvo je činioca koji će doprinositi ubrzavanju inflacije.

Prvo, počinje nova poljoprivredna sezona, što znači sezonski rast cena. Drugo, očekivan je brži rast regulisanih cena (komunalije, struja) posle formiranja Vlade. Sledi i porast cena osnovnih životnih namirnica nakon liberalizacije na 10 odsto maksimalno dozvoljenih trgovačkih marži. Na kraju, odloženi efekat rasta uvoznih cena, tj. inputa, usled slabljenja dinara izvesno će dati svoj doprinos ubrzanju inflacije. Koliki je prenos pada kursa dinara na inflaciju zavisi od kretanja privredne aktivnosti. Kada je slaba tražnja, odnosno kada BDP stagnira ili opada, rast cena uvoznih inputa se u daleko manjoj meri ukalkuliše u finalni proizvod. I to je možda jedina dobra strana trenutne ekonomske stagnacije u Srbiji. Sve izvesniji nulti privredni rast barem sputava rast cena.

Treba dodati da će i domaća fiskalna politika, koja će biti uslovljena sve izvesnijim aranžmanom sa MMF-om (čitaj: štednja), uticati na ublažavanje cenovnih šokova. Od značaja je i to da razvoj situacije u međunarodnom okruženju, odnosno kretanje cena energenata, hrane i sirovina trenutno pozitivno utiče na inflaciju u Srbiji. Naime, poslednjih dva meseca dolazi do znatnog pada glavnih berzanskih cena, što je već stabilizovalo cene derivata na domaćim pumpama. Istina, ekonomiji Srbije ne ide na ruku pad cena hrane i nekih sirovina (bakar, aluminijum), budući da je skoro dve petine robnog izvoza zasnovano na agrarno-prehrambenim proizvodima i osnovnim metalima.

Situacija nije ružičasta ni u zapadnim zemljama. Potrošačke cene u evrozoni su znatno iznad cilja Evropske centralne banke (maksimalno 2 odsto), i iznose trenutno 2,6 odsto, u SAD-u inflacija je 2,3 odsto, u Britaniji 3 odsto. U Evropi među rekorderima je Turska sa 11 odsto, a u svetu Venecuela sa 24 odsto. Problem je što će stvari verovatno ići u gorem pravcu. Naime, novčana masa, keš zajedno sa neoročenim depozitima, u SAD-u veća je za 61 odsto u odnosu na period pre krize, odnosno pre četiri godine, a u evrozoni za 26 odsto.

Imajući u vidu da inflacija u dobroj meri zavisi od kretanja te veličine, vrlo je moguće da će period relativno visoke inflacije za zapadne uslove biti nastavljen. Za one sa vezanim indeksiranim kreditima ta mogućnost može da ima dvostruke posledice.

S jedne strane Evropska centralna banka može da počne sa podizanjem bazne kamate, što će skoro direktno uticati na rast Euribora ili Libora, i posledično porast otplatnih rata kredita u evrima. Moguće je i da se nastavi sa niskim kamatama radi podsticanja privrede, što bi uz relativno visoku inflaciju obezvređivalo realnu vrednost preostalog duga, na zadovoljstvo srpskih dužnika.