Aktuelna predizborna kampanja za razliku od dosadašnjih ne forsira političke teme poput Kosova i evropskih integracija koje su ostale po strani dok je ekonomija izbila na prvo mesto.

Listom se sve partije zalažu za podršku malim i srednjim preduzećima, smanjenje birokratije, zapošljavanje, depolitizaciju javnih preduzeća, kao i smanjenje korupcije u javnim nabavkama.

I sve veće stranke obećavaju da će ako njihova koalicija pobedi dovesti milijarde evra investicija u Srbiju, izgraditi nove autoputeve i koridore, iako započeti nisu još završeni, i da će kad prođu izbori umesto stranačke knjižice ceniti znanje i stručnost prilikom zapošljavanja u državnim firmama.

Prema tumačenju ekonomista glavne teme u predizbornoj kampanji su uglavnom spiskovi želja i pobrojani ciljevi kojima teže kao što su bolji život, socijalna pravda, nova radna mesta, veći izvoz, uz štura ili nikakva realna objašnjenja kako sve to nameravju da ostvare.

Aleksandru Stevanoviću iz Centra za slobodno tržište sve to izgleda kao "obećanje ludom radovanje". Dobro je da je glavna tema izbora ekonomija, loše je što su, kako kaže, programi nerealni, a kod nekih stranaka i veoma štetni kada bi bili u celini realizovani.

U prvoj polovini aprila dominirale su teme o investicijama i novim zajmovima, a nepopoluarne teme o stabilizaciji javnih finansija kao gorućem problemu ekonomske politike ostale su u senci sve do početka ove sedmice kad su na tematski organizovanim panelima i skupovima ekonomski stručnjaci vodećih partija direktno odgovarali na postavljena pitanja. 

Nedavno na jednom takvom skupu u organizaciji Američke privredne komore Jorgovanka Tabaković iz Srpske napredne stranke (SNS) i Božidar Đelić, potpredsednik Demokratske stranke (DS) diskutujući o povećanju PDV-a složili su se da povećanje tog poreza može biti tek krajnja mera, kojoj treba da prethodi reforma poreskog sistema i bolja naplata poreza.

Tabaković je ocenila da je potrebna promena modela razvoja u Srbiji i ozbiljno preispitivanje državnih subvencija koje se daju uredbama. Potrebno je, kako je rekla, u centar pažnje staviti proizvodnju umesto sektor usluga, štednju i investicije umesto potrošnje.

"Planiramo da smanjimo rokove za izdavanje dozvola potrebnih za poslovanje u Srbiji ali i da preispitamo koliko agencija od postojećih 137 treba ukinuti”, rekla je Tabaković

Na pitanje koje mere planiraju da preduzmu za kontorlu budžetskog deficita u Demokratskoj stranci kažu da je potrebna ozbiljna i celovita reforma poreskog sistema koja predviđa tri krupna pravca.

“Prvo, uključivanje namenskih dažbina u postojeće ili jasno definisane nove poreze, ukidanje njihovog namenskog karaktera i brisanje nekih. Drugo, promene u finansiranju lokalne samouprave koji bi obezbedile stabilna sredstva ovom nivou državne vlasti i istovremeno ograničile visinu i oblike lokalnih dažbina. Treće, detaljno pretresanje glavnih poreza s ciljem proširenja osnovice i ujednačavanja stopa za istu osnovicu”, kažu u toj stranci.  

Samo ukoliko ove mere, u kombinaciji sa štednjom na rashodnoj strani budžeta ne bi donele odgovarajući rezultat, a to je pre svega deficit od 4,25 odsto u ovoj godini, mogla bi se kao mera razmotriti povećanje poreza na potrošnju, odgovaraju u DS-u za Skockajte budžet.

U Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) kažu da su u okviru ekonomskog programa predvideli mere za odgovornu budžetsku politiku i javnu potrošnju koje podrazumevaju jačanje fiskalne discipline i oštrije kaznene politike, ograničenje tekuće budžetske potrošnje i maksimalne mesečne i godišnje mase zarada u javnim preduzećima.

U okviru mera za smanjene zaduženosti  u SRS-u kažu da će insistirati da se svako novo zaduživanje u inostranstvu ugovara isključivo ako je u cilju refinansiranja postojećih dugova i unapred utvrđenih kapitalnih projekata.

Na isto pitanje o uvođenju reda u javnim finansijama i na koji način planiraju da zadrže  nivo javnog duga ispod 45 odsto BDP-a nismo uspeli da dobijemo odgovor od LDP-a, SPS-a i DSS-a.  

Brojke koje su tokom kampanje najviše privukle pažnju su 10 milijardi evra kredita iz Rusije koje je najavila Demokratska stranka Srbije (DSS), zatim 100 milijardi evra investicija u narednih 10 godina koje obećavaju naprednjaci.

“Najavljivanje novih investicija je u redu, ali je pravo pitanje kako ih privući. Povećanje izvoza može jedino biti rezultat novih investicija, a ideja o ruskim zajmovima je opasna i duboko besmislena”, kaže Aleksandar Stevanović.  

Niko ne obećava više poreze (osim za bogate) u kampanji, tako da niko neće reći da će povećati PDV, dodaje on. “Međutim, uz svo odricanje potrebe da se smanji državna potrošnja izbor je prilično ograničen ili veći PDV ili manja potrošnja ili Hari Poter kao premijer. Sve u svemu kampanje su uglavnom populističke, neke više neke manje, neke nimalo, ali to su retki izuzetci”, ukazuje Stevanović.

U svojim ekonomskim programima pojedine stranke su konkretnije u planiranju povećanja rashoda u budžetu umesto njihovom rezanju. Tako Demokratska stranka planira usvajanje mera za podsticaj nataliteta i to 20.000 dinara mesečno godinu dana nezaposlenim trudnicama, zatim 100 odsto zarade za vreme trudničkog odsustva.

Iz toga kao i iz nekih direktnih poruka lidera drugih partija da se zaključiti da će visoka javna potrošnja ostati nerešen i dominantan problem i posle izbora.

Fiskalni savet je na početku kampanje apelovao na sve političke stranke da pokažu maksimalnu odgovornost i ne daju nerealna obećanja o eventualnim poreskim rasterećenjima ili povećanju rashoda, koja bi mogla dodatno ugroziti javne finansije zemlje.

Prioriteti nove Vlade?

Ipak, zahvaljujući prethodnoj vladi koja se uglavnom bavila posledicama ili ulepšavala stvarnosti, ko god da sastavi novu vladu imaće  pregršt ekonomskih izazova na kojima se može pokazati, kaže Stevanović. Prema njegovom mišljenju najbitnije je uraditi reformu trzišta rada (pojednostavljenje otpuštanja i zapošljavanja), zatim reformu sudstva u cilju smanjenja rokova za banalne sudske procese kakvo je pitanje naplate potraživanja.

“Kao i značajnije smanjenja troškova javnog sektora, obima posla (naročito onog reketaskog) i broja zaposlenih. Ima još dosta žaba koje se posle natenane gutaju - reforma penzionog sistema, reforma zdravstva i obrazovanja. Ako se ovo sve uradi neće biti potrebe da se vlada bori protiv korupcije, jer neće biti mnogo tačaka korupcije”, kaže Stevanović.

Nikola Fabris, glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore ocenjuje da prioritet  nove Vlade treba da bude prilagođavanje javne potrošnje realnim mogućnostima, što podrazumeva prilagođavanja i na prihodnoj i na rashodnoj strani.

“Verovatno ce biti teško izbeći neke nepopularne mere poput povećanja PDV-a, smanjivanja broja zaposlenih u javnoj administraciji, sporiji rast plata i penzija. Ove mere će se moći izbeći jedino u slučaju visokog ekonomskog rasta u 2013. godini, što u ovom trenutku deluje malo verovatno. U protivnom imaćemo nastavak tendencije rasta budžetskog deficita i javnog duga, koji je prešao propisanih 45 dosto BDP-a”, upozorava Fabris.  

Jedan od prioriteta nove Vlade treba da bude i oživljavanje zamrznutog aranžmana sa MMF-om, jer kako dodaje, to može uticati na rast kredibiliteta Srbije na finansijskim tržištima i poboljšanje kreditnog rejtinga, što u velikoj meri utiče na cenu finansiranja javnog duga, jer kriza ne mora biti zbog visine javnog duga, nego i zbog cene njegovog finansiranja.

 Povezani tekst:

Ekonomski programi stranaka