“Međutim MMF je bio dosta politički tolerantan prema našoj političkoj situaciji“, kaže profesor Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije povodom sporazuma o aranžmanu iz predostrožnosti upravo postignutog između Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, mada napominje da sporazumu još predstoji verifikacija pred Izvršnim odborom direktora te međunarodne finansijske institucije.

Srbija je, kaže, profesor Đuričin obezbedila kratkoročnu stabilnost, ali je smanjila svoje dugoročne izglede da se ikada izvuče, pa sada liči na „nekoga ko je pod ledom načas našao rupu, promolio glavu, uzeo vazduh i sad traži novu rupu“.

- Svi su bili protiv povećanja budžetskog deficita, počevši od Fiskalnog saveta pa do privrednika. Odobreno nam je povećanje sa 4,1 na 4,5 odsto BDP-a. Je li dobro što smo to ipak dobili?

U junu i julu je došlo do značajnog pada poreskih prihoda i to je bila crvena lampica za ovaj aranžman. Ja pokušavam da nađem objašnjenje za to. A znate u čemu je objašnjenje? U tome što je prosečni nivo budžetskog deficita u Evropskoj uniji, znači u zemljama ka kojima se mi okrećemo kada definišemo makropolitike, 8,5 procenata bruto domaćeg proizvoda. Standard čvrstog budžetskog ograničenja se pomerio, taj standard je relaksiran.

- Mislite da će lokalna samouprava da štedi?

Mislim da će biti izložena pritisku raznim zakonima koji su u najavi. Dakle, u svetlu cele finansijske panike, kojoj smo svedoci u Americi i Evropi, ovo je aranžman koji pokazuje da MMF nije zaboravio Srbiju. MMF će morati da povuče veliki teret konsolidacije Portugalije, Italije, Grčke, mnogih zemalja koje imaju budžetske probleme, a za koje još nema makro rešenja. Amerika je doživela u međuvremenu još jedan udar: juan je postao valuta transakcija u Aziji, postao je rezervna valuta - to je za Amerikance katastrofa. Kinezi razmenjuju 43 odsto svog BDP sa Azijom, 17 odsto je Evropa. Tako da će rat sa kursevima izgubiti smisao. Moraćeš da pratiš ritam koji diktira kineska centralna banka. Ali da se vratimo na našu priču. Gde je MMF bio rigorozan? Kod investicija.

Nekad je bilo, ako preduzeće pravi gubitke, ako banka pravi gubitke oni idu u propast. Danas se kaže: banke su suviše velike da bi propale, osiguravajuće kompanije su suviše velike da bi propale. A kako one sada opstaju: relaksiranjem uslova, odnosno monetizacijom njihovih deficita, odnosno štampanjem para za povećanje njihovog kapitala ili država daje garancije za njihove transakcije. U svetu se standard čvrstog budžetskog ograničenja relaksirao na mikro nivou, samim tim morao je da se relaksira i na makronivou.

Jer neko posle partija na kome su polomljene tolike čaše, flaše, mora da pokupi to đubre. U uslovima kad se u zapadnoj hemisferi - znači u Americi i Evropi - standard čvrstog budžetskog ograničenja pomerio, onda podizanje granice budžetskog deficita sa 4,1 na 4,5 odsto nije ništa strašno. Naprotiv, država će dobiti još veći prostor, pošto je Zakon o fiskalnoj decentralizaciji stupio na snagu, pa će lokalna samouprava moći više da uštedi, a ako lokalna samouprava uštedi malo više, država će moći još više kroz javni sektor da troši. U svetlu cele te finansijske panike, kojoj smo svedoci u Americi i Evropi, ovo je aranžman koji govori da MMF nije zaboravio Srbiju.

- I to kod kapitalnih, smanjene su za 5,9 milijardi?

Oni bilansno posmatraju stvari. I kažu dobro, tolerisaćemo vam plate i penzije. Tolerisaćemo potrošnju, ali ne možemo unedogled, evo sa 4,1 na 4,5. Ali smanjite investicije javnog sektora, koje ni dosad nisu bile senzacionalne. a bih rekao da je MMF bio dosta tolerantan

- Prema političkoj situaciji?

Da prema političkoj situaciji. Ja sam očekivao posle posete Angele Merkel koja je bila brutalna za geopolitičko pozicioniranje Srbije, i koja je zapravo pokazala da Srbija bez ozbiljnih geopolitičkih ustupaka je ekskomunicirana zemlja, da može postojati na onaj način kako to definišu velike evropske države i SAD, pa sam mislio da će se aranžman sa MMF-om koristiti kao finansijska poluga za to. U ovome što su oni objavili ja nisam video jači signal u tom pravcu. Jer, oni su mogli da kažu: nema aranžmana iz predostrožnosti za Srbiju.

Doduše, aranžman još ide na Izvršni odbor MMF-a gde najviše glasova imaju Amerikanci, Nemci, Francuzi. Ali ja se nadam da se to neće desiti jer naš zahtev je u suštini bio skroman. Mi se ponašamo disciplinovano prema našem velikom poveriocu pre svega u smislu kredibiliteta, a MMF je za nas pre svega to. Kriza je, međutim, dramatična i nema velikih pomaka što se tiče investitora jer su oni u svojim zemljama pozvani da investiraju.

- Ali, od velikog je značaja i da je snižen očekivani rast za čitav jedan procentni poen, sa tri na dva odsto?

Mi već imamo problem koji se zove:rast bruto društvenog proizvoda uz smanjenje zaposlenosti. Ovo smanjenje projekcije rasta znači da je prvo, projekcija bila nerealna, a drugo, da ćemo imati još maje šanse da krenemo u takozvano dostizanje. Mi još nismo na nivou iz 2008. godine kad smo pali u recesiju.

Naš je najveći problem što nemamo rast zaposlenosti, znači ti još nisi zreo za dostizanje, još imaš slobodan pad, još padaš. Nisi doduše u finansijskoj panici, kratkoročno održavaš neku uslovnu stabilnost, ali dugoročno nemaš uopšte šansu da se izvučeš, nemaš šansu da napraviš zaokret. Privreda ima polet kad ostvari održivu zaposlenost.

- Time što održavamo uslovnu stabilnost da li tonemo ili stagniramo?

Ja bih rekao da je to kao kad si ispod leda, pa si probio rupu, promolio glavu i uhvatio vazduh, i sad tražiš novu rupu.

- Ovaj aranžman je ta rupa?

Da, ti si sada uhvatio vazduh i oni su te ponovo gurnuli pod led, ti sad imaš vazduha i tražiš novu rupu.