On ističe da je veoma važno da se pregovori sa MMF-om uspešno završe, jer bi to bio pozitivan signal za investitore i poruka da se fiskalna pravila moraju poštovati.

Javni prihodi su u ovom momentu nešto manji od planiranih, i to je stvorilo veći budžetski deficit od očekivanog. O tome se razgovora i sa MMF-om. Zajednički je stav da se usvojena fiskalna pravila moraju poštovati i da budžetski deficit ne sme preći dogovoreni okvir. To je nešto što se ne sme dovesti u pitanje - kaže u intervjuu za Press Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Srbije.

Uprkos skepticizmu većine ekonomista, koji procenjuju da će budžetski deficit do kraja godine daleko premašiti predviđenih 4,1 odsto odnosno 120 milijardi dinara i da će dostići čak i 150 milijardi, Bajec na to gleda sa više optimizma.

- Verujem da ima prostora da se u narednim mesecima poboljša naplata poreza i doprinosa, kao i za dodatne budžetske uštede. Neće biti lako, ali je veoma važno da Srbija u vreme kada svet drma kriza pokaže da su javne finansije pod kontrolom. Strani investitori sada mnogo više gledaju koliko je neka zemlja sposobna da održi makroekonomsku stabilnost. Zato je veoma važno da se pregovori sa MMF-om uspešno završe, jer bi to bio pozitivan signal za investitore.

Da li će se posledice novog talasa svetske ekonomske krize osetiti i u Srbiji?

- Ovo je međunarodna kriza velikog javnog duga mnogih država i (ne)sposobnosti da se on uredno vraća, a ne komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija, berzanskih spekulacija u nedovoljno kontrolisanom međunarodnom finansijskom sistemu.

Javna potrošnja u zemljama koje se suočavaju sa problemima javnog duga biće smanjena, a naplata javnih prihoda povećana novim poreskim nametima. U meri u kojoj će novi programi štednje u zemljama koji su glavni trgovinski partneri Srbije uticati na smanjenje kupovine dobara i usluga, naši izvoznici će imati poteškoća u plasiranju svojih proizvoda.

S druge strane, investitori će sa još više opreza gledati gde će plasirati svoj novac.

Šta biste savetovali Vladi da uradi u uslovima novog talasa krize?

- Lako je davati savete, mnogo teže je donositi prave odluke i kontrolisati njihovo sprovođenje. Pre svega, treba se koncentrisati na probleme koje možemo rešiti sami. Za standard građana važno je smanjivanje cena hrane. Uveren sam da brži dolazak velikih trgovinskih lanaca povećava konkurenciju, snižava cene, ubrzava isplatu dobavljačima, bolje organizuje otkup i efikasnije povezuje ceo lanac od njive do radnje.

Dalja modernizacija sistema državnih robnih rezervi doprineće sigurnom i stabilnom snabdevanju životnih namirnica. Usvajanjem Zakona o javnoj svojini, lokalne zajednice dobijaju mnogo veći manevarski prostor u privlačenju investicija i bržoj realizaciji poslovnih aranžmana sa domaćim i stranim preduzetnicima. Formiranje razvojne banke, koje je u završnoj fazi, omogućiće povoljnije finansiranje proizvodnih i izvoznih programa.

Novim zakonom o javnim nabavkama, koji se priprema, centralizovane nabavke veće količine robe i usluga omogućavaju niže cene i značajnu budžetsku uštedu.

Šta biste ipak izdvojili kao najveći problem domaće ekonomije?

- Visoka nezaposlenost, sa stopom većom od 20 odsto, predstavlja naš veliki ekonomski problem, jer samo oko polovine radno sposobnog stanovništva radi, i to je na duži rok neodrživo. S druge strane, veštačka radna mesta ne mogu da se stvaraju, jer nema ko da ih plati.

I u takvoj situaciji u javnom sektoru je zaposleno više ljudi nego što je ekonomski opravdano?

- Slažem se sa takvom ocenama. Država mora da pomogne da se, pre svega, putem investicija i otvaranjem novih tržišta obezbedi prostor za novo zapošljavanje u privredi i privatnom sektoru. Investicije, u ovom momentu, pogotovo inostrane, predstavljaju ključ veće proizvodnje i izvoza, kao i novog zapošljavanja.

Kratkoročnim merama, kao što je subvencionisanje novih radnih mesta država može nešto da pomogne, ali glavni pravac njenog delovanja mora biti stvaranje mnogo povoljnijeg privrednog ambijenta, jačanje pozitivnog imidža Srbije u svetu, brže približavanje EU.

Produžiti rok otplate za švajcarce

Da li je neprimereno to što NBS nije ponudila nijednu meru kako bi pomogla građanima koji su se zadužili u švajcarskim francima?

- Po mom mišljenju, rešenje treba tražiti na relaciji: korisnici kredita - poslovne banke - Narodna banka. Verujem da bi produženje roka otplate kredita, uz smanjenje mesečnih rata, nešto pomoglo, s tim da NBS donese mere kojima takvi krediti ne bi dodatno otežali kreditnu aktivnost poslovnih banaka. Srećom, procenat tih kredita nije veliki.