Vlada Srbije, bar u ovom momentu, ne planira niti jednu meru kojom bi mogla uticati da efekti svetskih ekonomskih problema imaju manje razorni efekat na srpsku privredu.

Tačnije, možda i planira, ali dugoročno, jer predloženi budžet za 2012. godinu ne sadrži ništa slično. To je, u intervjuu „Večernjim novostima“ priznao i sam premijer Cvetković. Zapravo, predsednik Vlade kao fiskalnu antirecesionu i podsticajnu meru vidi jedino – budžetski deficit.

Objašnjenje za ovu neobičnu izjavu, premijer pronalazi u tome što će država u narednoj godini više „u život“ ubaciti sredstava, nego što će ih od građana i privrede uzeti. Uz to će se, za preko četiri odsto vrednosti bruto društvenog proizvoda i zadužiti i sve to – uglavnom potrošiti.

I, tako, za razliku od prethodnih godina, kada su se ekonomski analitičari uglavnom prepirali oko toga koliko je i da li je budžet Srbije razvojni,  odnosno da li je planom države predviđeno da stvaramo za bolju budućnost, ovaj put dileme nema.

Budžet niti je razvojni, a ako se uzme u obzir činjenica da je predviđen manji trošak za socijalna davanja, ne može se, baš bukvalno, svesti ni pod socijalni. Najprecizniji izraz za ono što  piše u obrazloženju finansijskog plana države za narednu godinu je da je on, zapravo, „budžet koji omogućava preživljavanje“.  

Jer, on obezbeđuje redovne, ali ne i značajno veće prihode za gotovo 270.000 državnih činovnika i oko dva miliona penzionera i onih, socijalno ugroženih. Država nikome ko za nju radi, u narednoj godini, neće napisati otkaz. Čak naprotiv, plan je da se zaposli oko 2.000  policajaca, vatrogasaca i inspektora za kriminal i oko 220 socijalnih radnika. Republička adminstracija će se, možda, ojačati sa još po kojim činovnikom, naravno „ako za to bude sredstava“.

U „najvažnijem zakonu“  nisu zaboravljeni ni narodni poslanici. Naime, kako nam se bliže izbori, mislilo se i na to kako će njih 204 , sa stalnim zaposlenjem u Parlamentu, uspeti da preživi odvajanje od poslaničkih klupa. Pa je, zato, već izdvojeno dovoljno para da se njima isplaćuju plate čak šest meseci pošto im se završi mandat.

Osim tranzicionog fonda, a koji je, zbog štednje, na prošlogodišnjem nivou, budžet se, inače, nije bavio sudbinom onih koji nisu imali sreće da se zaposle u državnoj službi, pa im danas, bez posebnih fondova, prete otkazi u nekom od sve malobrojnijih privatnih preduzeća.  

Iz budžeta će tako, kako i premijer kaže, u potrošnju koja će nam se možda, kroz rast usluga i trgovine, vratiti i rastom bruto društvenog proizvoda, otići oko 70 odsto od ukupno planiranih 924,7 milijarde dinara rashoda. Ponajviše, već tradicionalno, ide za popunu penzionog fonda, čak 278 milijardi dinara.

Tu su i rashodi za plate zaposlenih koji će, uz zaradu moći da računaju i na stimulacije, za šta se ukupno izdvaja 264,2 milijardi dinara. Na socijalnu zaštitu u zemlji sa sve više nezaposlenih će, u narednoj godini, biti utrošeno 6,9 odsto budžeta, a što je 0,9 odsto manje nego u ovoj godini.

Kako država i ovaj put gleda na svoje poreske obveznike, privrednike u privatnom sektoru najbolje pokazuje deo koji opisuje kako će se deliti subvencije. Pa tako, već godinama isto, pojedinačno -  najviše para od subvencija imaće „Železnica“; čak 12,9 milijardi. Privreda će, u isto vreme, dobiti 2,84 milijarde, a turizam još 2,3 milijarde dinara. Poljoprivredne subvencije će biti isplaćene u vrednosti od 19,9 milijardi dinara.

Deluje ohrabrujuće, mada je u ovoj sumi uračunat i ne mali dug koji Ministarstvo poljoprivrede ima vojvođanskim ratarima od prošle godine.

Kada se pogledaju programi pojedinih državnih institucija, upadljivo će se najviše stvari, ipak, dešavati u Narodnoj skupštini. Oni planiraju nastavak renoviranja zgrade Skupštine, pa čak i trotoara oko nje, stavljanje video nadzora i novog osvetljenja u sve sale, kupovinu novih klima i čak 350 računara...Kupuju i nove mobilne telefone, softvere, opremu za simultano prevođenje....U isto vreme, Vlada će manje  para nego ovde godine odvajati za sve vrste inspekcija i to u momentu kada se procenjuje da u Srbiji ima više onih koji rade u sivoj zoni nego legalno i kada nam se šverc popularan devedesetih pojavljuje kao „zao duh iz boce“.

Za kapitalne projekte, one strateški važne su nadležni, bar kako kažu, već odavno obezbedili sredstva, naravno iz kredita. I za ove svežije, poput Koridora 11 ćemo se pozajmiti. Budžet tako predviđa da nam Azerbejdžan da zajam od 300 miliona evra za finasiranje dela ovog magistralnog puta, a isti iznos ugovoren je i sa Turcima.

Kako god bilo, nova 2013. godina biće dočekana sa još većim dugom. Prema projekcijama iz budžeta on bi mogao biti skoro 15 milijardi evra.

Za obezbeđenje (kako premijer kaže podsticajnog) budžetskog deficita u 2012. godini nećemo uzeti baš previše kredita. Plan je, naime, da se kroz kredite koje država uzima kod domaćih banaka, obezbedi oko 40 milijardi dinara nedostajućih sredstava. Domaće obveznice, uglavnom kratkoročne, doneće državi oko 304 milijarde dinara, a one strane kojih ćemo emitovati u toku godine imaju vrednost od 1,4 milijarde dolara. Ako je za utehu, u novu godinu ulazimo sa „pretplatom“.

Naime, od evro obveznica koje smo emitovali u septembru ostalo je još 50 milijardi dinara nepotrošenih sredstava.  I, ostaje pitanje – hoće li se za ovakav jedan budžet glasati¬ ¬? Pa, čini se da to sada i nije previše bitno. Jer, osnovni zadatak je, bar formalno ispunjen. Skoro u sat smo ispunili obavezu prema ugovoru koji imamo sa Međunarodnim monetarnim fondom. A, obavezali smo se samo da će „Vlada do 15. decembra Skupštini dostaviti predlog Zakona o budžetu koji podrazumeva deficit do 4,25 odsto BDP“.

Kako su kuriri već požurili po zavodni broj u Parlamentu – briga nema. Sada može i da se ne usvoji. Jer, ukoliko bi se, zbog uobičajnih trgovanja stranaka prilikom usvajanja budžeta, ovaj zakon i stavio po strani, nastupilo bi privremeno finansiranje. A, kako je dugoočekivani Zakon o budžetu gotovo „brat blizanac“ rebalansa iz ove godine svi će dobiti svoj, očekivani deo kolača. Naravno, ova pogodnost važi samo za one na državnom „kazanu“.

Portal Skockajte budžet vam dostavlja Nacrt budžeta za 2012. godinu i propratne dokumente Zakona

Dokumenti:

Nacrt Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu str. 1 do 69

Nacrt Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu str. 70 do 289

Nacrt Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu str. 290 do 298

Obrazac izjave o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Izjava o usklađenosti Nacrta zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu sa strateškim dokumentima Vlade i godišnjim planom rada vlade

Obrazloženje Nacrta Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu

Sadržaj obrazloženja Nacrta Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu